Meteorolog Sovilj upozorava na faktor 30-30-30: Temperatura brzo može doći do 0, ovo nam se u istoriji nije desilo!

Leto se kalendarski bliži kraju, ali visoke temperature i dugotrajan nedostatak padavina i dalje ne popuštaju. U pojedinim delovima Srbije niz tropskih dana traje još od kraja jula, a meteorolozi upozoravaju da će i tokom prve dekade septembra dnevne temperature dostizati 35 stepeni. Zbog isušenog zemljišta i vegetacije ostaje visok rizik od požara na otvorenom, dok su posledice dugotrajne vrućine već vidljive i na poljoprivrednim kulturama.

Meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Slobodan Sovilj rekao je za "Jutro na Blic" da su protekle nedelje donele produženi toplotni stres kojem su izloženi ljudi, životinje i biljke. O kakvom je periodu reč, najbolje pokazuje podatak da je samo tokom avgusta u Srbiji oboreno čak 77 datumskih rekorda maksimalne temperature, dok je još šest rekorda izjednačeno.

U Beogradu zabeleženo 28 tropskih noći

Posebno teško bilo je stanovnicima velikih gradova, u kojima se asfalt i beton tokom noći sporo hlade. U Beogradu je tokom avgusta zabeleženo 30 tropskih dana, 28 tropskih noći i 14 dana u kojima je temperatura prelazila 35 stepeni, što se u jednom mesecu nikada ranije nije dogodilo otkako postoje meteorološka merenja.

- Svi smo pod uticajem ovog produženog toplotnog stresa, i biljke i životinje i mi sami. Praktično, kad kažemo da postoje mesta gde je niz tropskih dana započeo još krajem jula i još uvek nije završen, onda je to dovoljan podatak da ukaže na to koliko nam je bilo toplo prethodnih nedelja. Samo tokom avgusta na teritoriji naše zemlje oboreno je 77 datumskih rekorda maksimalne temperature, pritom je šest rekorda izjednačeno sa prethodnim vrednostima. U Beogradu je zabeleženo 30 tropskih dana, 28 tropskih noći, 14 dana s temperaturom preko 35 stepeni. To nikada u istoriji meteoroloških merenja nije zabeleženo u jednom jednomesečnom periodu - rekao je Slobodan Sovilj.

Vrućine se, kako navodi, još ne predaju. Tokom prve dekade septembra u većem delu zemlje očekuju se maksimalne temperature od 30 do 35 stepeni, bez značajnijeg osveženja i obilnijih padavina. Promena bi mogla da usledi između 10. i 20. septembra, kada se očekuju povremeni prodori vlažnog vazduha sa zapada i severozapada Evrope.

Temperatura bi tada kratkotrajno mogla da se spusti na oko 25 stepeni ili nešto ispod te vrednosti, ali će se između tih prodora i dalje smenjivati letnji dani sa visokim dnevnim temperaturama.

Situacija se menja od 10. septembra

Zbog dugotrajnog nedostatka kiše na snazi ostaju upozorenja RHMZ-a. Osim žutog i narandžastog meteoalarma zbog visokih temperatura, posebno je izražen rizik od šumskih i poljskih požara, kao i drugih požara na otvorenom prostoru.

- U ovoj prvoj dekadi septembra imaćemo maksimalne temperature u intervalu od 30 do 35 stepeni širom Srbije, bez značajnijih osveženja i bez značajnijih padavina. Dobra vest jeste da u drugoj dekadi septembra već polako možemo da računamo na povremene prodore vlažnog vazduha sa zapada i severozapada kontinenta. Upravo u tom periodu od 10. do 20. septembra, pri tim prodorima, maksimalne temperature bi kratkotrajno pale i na vrednosti oko i ispod 25 stepeni. Međutim, između samih prodora i dalje treba da računamo na letnje dane i na visoke dnevne temperature - naveo je Sovilj.

Pravilo "30-30-30"

On je podsetio i na pravilo "30-30-30", koje pokazuje kada vremenske prilike postaju naročito pogodne za brzo izbijanje i širenje požara.

- Kada su temperature preko 30 stepeni, relativna vlažnost vazduha ispod 30 procenata, a brzina vetra preko 30 kilometara na čas, tada imamo znatno povećanje rizika od izbijanja požara na otvorenom prostoru. Tome u svakom slučaju svedoče i pripadnici Sektora za vanredne situacije i druge organizacije koje se danonoćno bore protiv šumskih i drugih požara na otvorenom prostoru na teritoriji Republike Srbije - objasnio je meteorolog.

Beograd se tokom noći najteže rashlađuje

Iako noći postaju duže, temperature u velikim gradovima i dalje se sporo spuštaju. Beograd predstavlja najveće urbano ostrvo toplote u Srbiji, zbog čega minimalna temperatura tokom brojnih noći ostaje oko ili iznad 20 stepeni. Situacija je povoljnija izvan većih gradova, naročito u centralnoj i južnoj Srbiji, gde se noćna temperatura spušta do 15 stepeni, a ponegde i ispod te vrednosti. To omogućava lakši san i bolju regeneraciju organizma, ali velika razlika između jutarnjih i dnevnih temperatura može nepovoljno da utiče na osetljive grupe stanovništva.

- Dnevne temperature ostaju i dalje visoke i ta povećana dnevna kolebanja temperature mogu nepovoljno uticati na određene osetljive grupe stanovnika. Mi tu uvek ističemo i decu, i starije, i hronične bolesnike, a u centralnom delu dana, kada je najtoplije, radnike na otvorenom koji su najviše ugroženi. Jako je važno napraviti razliku između toga kada jedan toplotni talas traje pet dana i kada imamo praktično vreo period koji ne prestaje nedeljama. Tada se taj toplotni stres akumulira sve više i više i mi smo sami nervozniji, ali u svakom slučaju najosetljivije i najugroženije kategorije stanovništva ovde trpe najviše - upozorio je Sovilj.

Kukuruz, soja i suncokret među najugroženijima kulturama

Visoke temperature i manjak padavina već su ostavili posledice na poljoprivrednu proizvodnju. Kod ratarskih kultura dolazi do prevremenog završetka vegetacionog perioda, manje mase zrna i pada kvaliteta prinosa.

Među kulturama koje su najviše pogođene avgustovskom sušom nalaze se kukuruz, soja i suncokret. Posebno su ugrožene povrtarske kulture koje se uzgajaju bez navodnjavanja, jer njihov plitak korenov sistem ne može da obezbedi dovoljno vlage. Zbog toga biljke brzo dobijaju opekotine od sunca, a u najtežim slučajevima usevi mogu biti potpuno uništeni.

"Ovo što imamo više nije izuzetak, to postaje pravilo"

- Ključ za naredne godine i naredne decenije jeste apsolutno prilagođavanje, jer ono što imamo prilike da vidimo ove godine nije izuzetak, nego jedno pravilo koje će se sve češće ponavljati iz godine u godinu. Baš kada govorimo o ratarskim poljoprivrednim kulturama, ovako visoke temperature jednostavno dovode do prevremenog završetka vegetacionog perioda, do manje mase zrna, zatim do generalno smanjenja kvaliteta prinosa. Tu su najugroženiji, ako govorimo o avgustovskim sušama, i kukuruz, i soja, i suncokret, pa zatim brojne druge povrtarske kulture koje se gaje bez navodnjavanja, jer one imaju plitak korenov sistem i samim tim su najugroženije. Vrlo brzo dobijaju opekotine od sunca, uz praktično uništavanje useva - kazao je Sovilj.

Letnjih padavina biće sve manje

Klimatske projekcije pokazuju da su količine padavina tokom leta već smanjene između 10 i 20 odsto. Do sredine veka ukupan pad u odnosu na klimu iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka mogao bi da premaši 20 odsto.

Istovremeno se menja i temperaturni okvir u kojem provodimo leto. Umesto nekada uobičajenih vrednosti između 25 i 30 stepeni, sve češće se beleže temperature između 30 i 35 stepeni, koje mnogo teže podnose i ljudi i biljke i životinje. Zbog toga se, prema rečima Sovilja, poljoprivredna proizvodnja mora prilagoditi novim klimatskim uslovima.

- Srednje maksimalne avgustovske temperature u Srbiji bile su od 33 do 37 stepeni. To nije više ona situacija kada smo mi pre nekoliko decenija imali dva-tri dana sa temperaturom preko 35 stepeni i kada smo to okarakterisali kao vreo dan. Mi sada govorimo o tome da je, kad napravimo prosek za 31 dan, srednja maksimalna temperatura u pojedinim mestima bila preko 36 stepeni tokom ovog avgusta, što je, najblaže rečeno, jezivo, jer takve parametre i takve statistike mi nismo mogli da beležimo u prethodnoj klimi kada klimatske promene nisu bile zabeležene - rekao je on.

Od 30 stepeni vrlo brzo do nule

Iako se precizna upozorenja mogu izdavati svega nekoliko dana unapred, dugoročne projekcije ukazuju na to da bi predstojeća jesen i zima mogle biti vlažnije, ali i toplije od proseka.

Sovilj je objasnio da će na vremenske prilike uticati i El Ninjo, odnosno pozitivna temperaturna anomalija u Pacifiku, koja menja globalne obrasce kretanja vazdušnih masa i čije posledice stižu i do Evrope i našeg regiona.

Izražen pad temperature u neposrednom periodu se ne očekuje, ali meteorolog upozorava da građani treba redovno da prate najave RHMZ-a jer klimatske promene povećavaju mogućnost naglih prelazaka iz jednog ekstrema u drugi.

- Prethodnih godina svedočili smo tome da od vrednosti koje su blizu 30 stepeni vrlo brzo padnemo na vrednosti blizu nule. Prethodnog oktobra smo na početku meseca imali rekordan sneg u planinskim predelima jugozapadne, južne i jugoistočne Srbije i to je posledica klimatskih promena. Ni to ne treba da nas iznenadi. Klimatske promene znače da ćemo mi zapravo sve manje biti u onom prosečnom, očekivanom stanju, dok se ekstremi povećavaju na obe strane. Naravno, najizraženije i najintenzivnije povećanje je upravo ka toplim anomalijama i toplim rekordima - zaključio je Slobodan Sovilj za Blic TV.

Bonus video:

(Espreso/Blic/D.S.)