"GLEDAJ, ĆELAVA, UBIĆE JE RAK!" Emilia iz Pančeva je sa 20 godina dobila STRAŠNU DIJAGNOZU, danas je jača nego ikad

Postoje trenuci koji život zauvek podele na "pre" i "posle". Na primer, jedna kratka reč, sastavljena od svega tri slova, a tako surova, hladna i oštra poput mača. Rak. Do tog časa pravite planove, sanjate, zaljubljujete se, gradite karijeru, verujete da imate vremena za sve što život podrazumeva. A onda, u jednoj jedinoj sekundi, sve stane, i budućnost koju ste bezbrižno zamišljali postane neizvesna. Emilia Petrović iz Pančeva imala je samo 20 godina kada se suočila sa najstrašnijim izazovom.

U samo nekoliko sekundi, svet koji je poznavala iz korena se promenio. Život je tek bio pred njom, a ona je u svoj kalendar morala da upiše datume pregleda i terapija. Čekaonice u bolnicama umesto učionica, zabava, gejtova na aerodromima... Rak ne menja samo naše telo, već i poglede na vreme, na ljude i život. Nauči nas koliko je dragocen običan dan. I svaki dah. I novo jutro... U trenutku kada su joj lekari saopštili da ima kancer jajnika, Emilia Petrović je pomislila da je sve gotovo.

– Život mi je stao u jednoj sekundi, bar sam tako mislila. Mogućnost da ću umreti sa 20 godina, to je za mene bio šok – priznala je prošle godine hrabra Pančevka, po struci medicinska sestra.

Dijagnoza koja je promenila i život i snove

Na njenom putu isprečio se najteži životni test. Položila ga je. Kada se u tako ranom dobu suočite sa zastrašujućom dijagnozom, u početku će vam kroz glavu prolaziti razna teška pitanja i zaključci - zašto, kako, nije fer... Ali, vrlo brzo čovek shvati da nema drugog izbora, osim da pokaže zube opakoj bolesti.

Emilia je tada postala svesna svoje snage i vrednosti, a njena priča, uprkos ogromnoj borbi koju je vodila, nije tužna. Naprotiv, to je priča o nadi i veri, jer je ova neustrašiva i nasmejana devojka pretočila svoj bol i ličnu borbu u inspiraciju i pomoć drugima. Superherojska misija, na koju ne može svako da se odvaži.

Sve je, kaže, počelo sa cistom za koju se verovalo da je benigna. Prve dve operacije bile su laparoskopske, ali treća je donela potpuno drugačiji ishod, - uklonili su joj 95% jajnika zajedno sa cistom. Kada je stigao nalaz, otkrilo se da je maligna i tada kreće njena bitka, u kojoj su joj najveću podršku pružali porodica i verenik. Ulivali su joj snagu pozitivnim stavom, iako ne može ni da zamisli koliko im je bilo teško.

Postoje, kaže, i oni koji su je napustili, i to u trenucima kada su joj najviše trebali. Mnogi prijatelji... "Prestali su da se druže, valjda nisu mogli da se nose s tim. Distancirali su se. Razumela sam. Ja nikad ne bih ostavila prijatelja u takvj situaciji, ali tad se pokazalo ko je pravi prijatelj, a ko ne."

Gubitak kose, jedan od najtežih trenutaka

Teško se, priznaje, nosila sa gubitkom kose. Bila je duga, do struka, a onda... "Skratila sam je do ramena da se pripremim, ali kad je opala – nisam mogla da se prepoznam. Verenik, tata i maćeha obrijali su glave da mi pokažu da to nije ništa strašno. Najgore mi je bilo kada su mi opale obrve i trepavice, jer sam tada sebi izgledala baš bolesno."

U početku se zatvarala u kuću, nije želela da je ljudi vide, ali verenik joj nije dozvoljavao da se preda:

– Izvlačio me je napolje, vodio na ručak, u šetnje. Tada sam nosila kapu. Jednog dana smo se šetali i on mi je skinuo kapuljaču. U tom trenutku je prolazila neka žena. Čudno me je gledala, ali to me nije iznerviralo, niti povredilo, naprotiv. Kao da mi je dalo vetar u leđa. Ljutila sam se malo na njega u početku, ali sam shvatila da mi je pomogao tim činom i da sam se oslobodila. Shvatila sam da nemam čega da se stidim i da nije sramota biti bolestan.

"Nisam imala čega da se stidim"

Još jedno ružno iskustvo navelo ju je da počne da snima za TikTok. Situacija koju je doživela u tržnom centru: "Devojka me je toliko neprijatno gledala da to ne mogu da opišem. I ranije sam želela da snimam, jer mislim da je veoma važno pričati o raku i dizati svest. Došla sam kući iznervirana i napravila prvi video. Nisam očekivala takvu reakciju i podršku."

Svakodnevno joj se javljalo stotine žena koje su vodile istu borbu: "Želela sam da im poručim – jeste strašno, svima nam je teško, svi plačemo, svi smo zbog bolesti upali u depresiju, izgubili kosu... Ali nije sramota biti bolestan, nije sramota imati rak. Kad sve prođe, shvatiće koliko je život prelep, koliko nam malo treba za sreću... Sve će proći, nemojte se zatvarati u kuću, jer će vam biti još teže. Hranite se zdravo i volite sebe", poručila je tada Emilia Petrović, koja ne prestaje da motiviše druge.

Njena priča je svedočanstvo o snazi, ljubavi i podršci, o spoznaji da hrabrost ne leži samo u borbi sa bolešću, već i u načinu na koji prihvatamo život, bez obzira na prepreke i ispite kojima testira našu izdržljivost. Svaki novi dan je prilika da se voli, veruje i nastavi dalje, sa osmehom i nadom, čak i kad, uplašeni dijagnozom, pomislimo da život više nikada neće biti isti. Setimo se i italijanske manekenke Bjanke Balti, koja je prošla kroz isti pakao i vratila se snažnija i jača od svega.

"Danas stojim jača nego ikada"

Emilia trenutno ne radi u struci, već se bavi šminkanjem, jer to voli. Mladoj mejkap umetnici poverenje su poklonile mnoge devojke, a ako je pratite na Instagramu, najnovija objava sigurno vam je izmamila pregršt emocija:

"Pre tačno dve godine čula sam onu rečenicu koja mi je zauvek promenila život: 'Emilia, vi imate karcinom'. U tom trenutku, sva moja očekivanja, nade i sve želje pale su u vodu. U glavi mi je bila samo smrt. Zar ću umreti ovako mlada, pitala sam se svaki dan. Zar neću uspeti da budem majka, supruga, zar neću ostvariti svoje želje i snove? Zar će svi snovi one male Eme propasti? Pitanja koja razaraju dušu..."

"A onda sam odlučila da to bude moja pobeda, a ne poraz. Odlučila sam da ću se boriti do zadnje kapi krvi, do zadnjeg atoma snage. I uspela sam! Danas stojim jača nego ikada, jer rak mi nije doneo samo tugu, doneo mi je i to da shvatim koliko je život neprocenjiv, koliko je svaka sekunda važna. Koliko malo vremena imamo."

"Danas kada se osvrnem i pogledam iza sebe, shvatim da će to poglavlje u mom životu ostati zauvek bolno i da ću svaki put zaplakati kada se setim šta sam prošla, ali isto tako će mi biti podsetnik da nikada ne odustanem. Hvala ti, Bože, na svemu. Hvala ti što sam ostala pored ljudi koje volim. Hvala ti što si mi dopustio da živim. Hvala ti za svaki dan i svako veče. Hvala ti na svemu. Nikada ne odustajte!!!"

Na prvoj fotografiji koja prati objavu, nastaloj u vreme dok je još trajalo lečenje, vidimo je bez kose. Ali – nasmejanu. Kao u inat užasnim rečima koje su joj neki upućivali: "Neće ona dugo", "Šta ako te ostavi verenik?", "Jadna", "Ubiće je rak", "Gledaj, ćelava"... Osmehom se borila protiv sila zla. Na njenom licu je i dve godine kasnije, još širi, snažniji i prkosniji. Jer je pobedila sve.

Bonus video:

(Espreso / Blic žena / Snežana Moldovan)