Srbin krenuo stopom do Ade Bojane, A ONDA SU MU STALE DVE ALBANKE: Ono što mu je jedna rekla NIKADA NEĆE ZABORAVITI

Jedna naizgled obična vožnja od Splita ka Adi Bojani pretvorila se u iskustvo koje je jednog Sinišu iz Srbije, kako kaže, podsetilo na ono najvažnije - da ljudskost ne poznaje granice, veru ni naciju.

Svoje iskustvo podelio je na Fejsbuk profilu "Aktivni Odmor - Active Holiday", gde je opisao susrete sa dvoje Albanaca koji su mu, na putu kroz tri države, pokazali pažnju i spremnost da pomognu onda kada mu je to bilo najpotrebnije.

Kako je napisao, iz Splita u Hrvatskoj, gde se najpre našao, krenuo je BlaBlaCar-om ka Adi Bojani u Crnoj Gori. Vozač koji ga je vozio bio Albanac iz Skadra, koji živi u Minhenu.

"Nema veze, vozim te"

Kako je za Sinišu ovo bila prva vožnja BlaBlaCar-om, kada ju je rezervisao bio uveren da Albanac, inače imena Aleksandar, ide preko Ulcinja. Međutim, tek kada je seo u automobil, shvatio je da je vozač planirao da putuje preko Nikšića i Podgorice.

"Gleda mapu, računa i kaže mi da je moj pravac njemu skoro sat i po duži, ali dodaje: 'Nema veze. Vozim te do Ulcinja'", napisao je Siniša.

Tokom puta njih dvojica su razgovarali gotovo sve vreme. Siniša je Aleksandra opisao kao obrazovanog, mirnog, odmerenog i pametnog čoveka. U jednom trenutku saznao je i da vozač ima uklješten nerv i da trpi velike bolove u leđima.

"Vidim da ga zaista boli. I opet me vozi tamo gde meni odgovara", napisao je.

Susret sa Albankom

Kada su stigli do Ulcinja, do raskrsnice na kojoj se odvaja put za Skadar, njih dvojica su se rastali. Kako je opisao, rastanak je bio kao da se poznaju godinama. Siniša mu je, kako piše, tada ostavio dvostruko više novca od dogovorenog.

"Ne zato što je tražio, već zato što neke stvari ne mogu da se plate običnom tarifom", objasnio je.

Ali tu se njegovo putovanje nije završilo.

Nakon što je izašao iz automobila sa torbama, shvatio je da je put pust i da taksija nema. Desetak minuta kasnije pored njega je stao stari Golf. Prozori su bili otvoreni, a unutra su bile dve nasmejane žene.

"Hajde, ulazi", rekle su mu.

"Ne Albancima, ne Srbima, ne svojima... Ljudima"

Nisu išle do Ade Bojane, ali su bile spremne da ga odvezu.

Za volanom je bila Medina, Albanka, inače profesorka u školi. Tokom vožnje ispričala mu je da je samo dan ranije na putu videla dvojicu ljudi koji pešače čak iz Švedske. Pokupila ih je, odvela svojoj kući, nahranila i dala im da prespavaju.

"Volim da pomažem ljudima. Ne Albancima. Ne Srbima. Ne svojima... Ljudima", rekla je Medina, prema Sinišinim rečima.

"Oči mi cakle od emocija"

Upravo ta rečenica ostala mu je posebno urezana.

"Sedim u tom starom Golfu, vetar ulazi kroz prozor, a meni se oči cakle od emocija", napisao je on pa zaključio:

"Juče su me, na putu kroz tri države, dva divna Albanca tretirala sa više pažnje, poštovanja i ljudskosti nego što mnogi dobiju od svojih najbližih. Vi slobodno mrzite koga vam televizor, istorija, politika ili komšiluk kažu da treba da mrzite. Ja nemam vremena za to. Ja volim Albance. Volim ljude svih rasa, vera i nacija. Na kraju puta čoveka ne određuje zastava koju nosi. Nego da li će stati kad te vidi pored puta".

"Ko je čovek, čovek je"

U komentarima ispod objave usledile su različite reakcije, ali većina njih nosila je istu poruku - čoveka ne određuje to kojoj naciji pripada, već način na koji se ponaša prema drugima, naročito onda kada im je pomoć potrebna.

"Tačno tako. Ko je čovek, čovek je, a to se vidi u situacijama kada nekom treba pomoć", napisao je jedan od korisnika.

Bonus video:

(Espreso/Blic)