Stigla je najnovija vremenska prognoza za zimu: Na vidiku je jedan problem kada je Balkan u pitanju

Prve dugoročne prognoze za zimu 2026/2027. ukazuju na sezonu topliju od proseka u velikom delu Evrope, dok bi Balkan mogao da dobije više padavina, ali ne nužno i više snega.

Jedan od glavnih faktora koji bi mogao da oblikuje predstojeću zimu jeste veoma snažan El Ninjo, koji bi, prema trenutnim projekcijama, mogao da dostigne kategoriju takozvanog Super El Ninja.

Kako navodi Severe Weather Europe, najnoviji sezonski modeli pokazuju izražen uticaj ovog fenomena na atmosfersku cirkulaciju širom severne hemisfere. Za Evropu je posebno važna mogućnost dominantnog zapadnog i jugozapadnog strujanja, koje bi sa Atlantika donosilo relativno blag i vlažan vazduh.

Šta prve prognoze pokazuju za Balkan?

Prema trenutnoj sezonskoj prognozi ECMWF-a za period od decembra do februara, temperature bi u većem delu Evrope trebalo da budu iznad višegodišnjeg proseka.

Takav scenario obuhvata i veliki deo jugoistočne Evrope, odnosno Balkana.

Istovremeno, prognozira se više padavina od proseka u velikom delu Evrope, a jugoistočni delovi kontinenta nalaze se među oblastima u kojima postoji signal za vlažniju zimu.

To, međutim, ne znači automatski i više snega.

Da bi padavine prešle u sneg, potreban je dovoljno hladan vazduh, a upravo bi njega, prema sadašnjim projekcijama, tokom većeg dela zime moglo da bude manje.

Manje snega na Balkanu?

Prve prognoze snežnih padavina nisu naročito povoljne za ljubitelje skijanja u našem delu Evrope.

Severe Weather Europe navodi da bi dominantno blago atlantsko strujanje moglo da izazove manjak snega u nizijama i na srednjim nadmorskim visinama širom Evrope.

Među područjima koja bi mogla da imaju količinu prirodnog snega ispod proseka izričito se navode i skijališta na Balkanu, zajedno sa Pirinejima, Apeninima i Škotskim gorjem.

Najbolje bi mogli da prođu najviši delovi Alpa, posebno iznad 1.800 do 2.000 metara, gde bi obilje vlage uz dovoljno niske temperature moglo da donese čak i više snega nego obično.

Za Balkan trenutni scenario, dakle, sugeriše relativno blagu i vlažnu zimu, ali sa manjkom prirodnog snega na nižim i srednjim nadmorskim visinama.

Polarni vrtlog bi mogao da promeni situaciju

Postoji još jedan faktor koji bi mogao da poremeti ovakav scenario - polarni vrtlog.

Polarni vrtlog predstavlja ogromnu cirkulaciju hladnog vazduha oko polarnih oblasti. Kada je snažan i stabilan, najhladniji vazduh uglavnom ostaje zarobljen na severu. Kada oslabi ili se poremeti, povećava se mogućnost da hladan vazduh prodre mnogo južnije.

Najnovije sezonske prognoze ECMWF-a pokazuju signal slabljenja stratosferskog polarnog vrtloga krajem decembra i tokom januara.

Sličan signal vidi se i u prognozi britanskog UKMO modela.

To još ne znači da će sigurno doći do naglog stratosferskog zagrevanja, niti da će uslediti veliki talas hladnoće. Međutim, ukoliko bi došlo do ozbiljnijeg poremećaja polarnog vrtloga i njegov uticaj se spustio do nižih slojeva atmosfere, povećala bi se mogućnost prodora veoma hladnog vazduha prema delovima Evrope.

Istorijski podaci pokazuju da su nakon velikih poremećaja polarnog vrtloga hladniji uslovi češći u severnoj i centralnoj Evropi, ali gde će hladan vazduh zaista završiti zavisi od rasporeda sistema visokog i niskog pritiska.

Januar bi mogao da bude zanimljiv

Trenutne projekcije ukazuju da bi se uticaj snažnog El Ninja mogao dodatno pojačavati kako zima bude odmicala.

Ipak, za Evropu je prognoza znatno neizvesnija nego za Severnu Ameriku. Modeli trenutno pokazuju da bi od decembra ka januaru moglo da se zadrži dominantno zapadno strujanje sa Atlantika.

Takva cirkulacija uglavnom ne pogoduje dugotrajnim periodima velike hladnoće u Evropi.

Ali prognoza za Evropu veoma zavisi od ponašanja severnog Atlantika i polarnog vrtloga. Zbog toga toplija sezonska prognoza ne isključuje kraće periode veoma hladnog vremena, mraza i snega.

Šta to trenutno znači za Srbiju i region?

Ako se sadašnje projekcije ostvare, zima 2026/2027. na Balkanu mogla bi da izgleda ovako: temperature češće iznad proseka, dosta vlage i padavina, ali manje pouzdanog snežnog pokrivača u nizijama i na srednjim nadmorskim visinama.

To bi moglo da predstavlja problem i za pojedina skijališta u regionu koja zavise od prirodnog snega.

Naravno, dugoročne prognoze objavljene nekoliko meseci pre početka zime ne mogu da predvide konkretne hladne talase ili snežne epizode. Posebno će biti važno pratiti stanje polarnog vrtloga krajem decembra i tokom januara, jer bi njegovo eventualno ozbiljnije slabljenje moglo značajno da promeni tok zime.

Bonus video:

(Espreso / Nova)