Ostala su još samo dva dana do Velike Gospojine: Vernici jednu stvar pred praznik obavezno moraju da izbegnu

Gospojinski post polako ulazi u samu završnicu. Ostala su još samo dva dana do Velike Gospojine, jednog od najvećih hrišćanskih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici, koji Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju u petak, 28. avgusta.

Gospojinski, odnosno Uspenski post počeo je 14. avgusta i traje dve nedelje. Iako je najkraći od četiri velika godišnja posta, smatra se jednim od najstrožih. Poslednji dan posta je četvrtak, 27. avgust, kada se posti na vodi. Pošto Velika Gospojina ove godine pada u petak, na sam praznik dozvoljeni su riba, ulje i vino.

Ali završnicu posta i samu Veliku Gospojinu prate i brojni narodni običaji, a ovaj praznik u Srbiji ima posebno mesto među ženama i majkama.

Velika Gospojina smatra se praznikom majki i dece

Uspenje Presvete Bogorodice u narodu je poznato kao Velika Gospojina, a praznik je posebno vezan za žene, majke i decu. Mnoge vernice tog dana odlaze u crkvu, a prazniku prethode post, molitva i priprema za pričest.

Upravo zbog velikog poštovanja prema Bogorodici, u narodu su se vekovima razvijali običaji koji se posebno odnose na žene.

Šta žene nikako ne bi trebalo da rade?

Prema narodnom verovanju, na Veliku Gospojinu žene ne bi trebalo da obavljaju teške fizičke poslove. U mnogim krajevima izbegavaju se veliki kućni i poljski radovi, a dan se posvećuje porodici, molitvi i odmoru.

Zato se tradicionalno izbegavaju poslovi koji mogu da sačekaju naredni dan, naročito teški radovi u polju.

Ipak, važno je napraviti razliku između narodnog običaja i crkvenog učenja. Tvrdnje da će nekoga „stići kazna“ ukoliko uključi mašinu, usisa kuću ili obavi neophodan posao pripadaju sujeverju, a ne učenju Crkve. Suština praznika nije u strahu od obavljanja kućnog posla, već u tome da se veliki praznični dan, koliko okolnosti dozvoljavaju, posveti veri, porodici i odmoru od svakodnevnih obaveza.

Pred praznik treba izbegavati i svađe

Narodna verovanja vezana za poslednje dane Gospojinskog posta ne odnose se samo na fizičke poslove.

Posebno se savetuje izbegavanje svađa, teških reči, ljutnje i sukoba. Smisao posta nije samo uzdržavanje od određene hrane, već i duhovna priprema, praštanje i nastojanje da se veliki praznik dočeka u miru.

Zato se poslednji dani posta tradicionalno koriste za smirivanje nesuglasica, više vremena sa porodicom i pripremu za praznik.

Jedan stari običaj posebno je vezan za žene

Za Veliku Gospojinu postoji i lepo narodno verovanje vezano za biljke.

Prema tradiciji, žene su na ovaj praznik brale lekovito bilje i borovnice, verujući da biljke ubrane na Veliku Gospojinu imaju posebna svojstva i da porodici donose zdravlje i blagostanje.

Posebno mesto imao je bosiljak, koji se dodavao jelima i čuvao u domu kao simbol blagoslova i zaštite ukućana.

Period koji počinje Velikom, a završava se Malom Gospojinom 21. septembra naziva se međudnevnica ili međugospojinci. U narodu se upravo taj period smatra posebno dobrim za branje lekovitog bilja.

Još dva dana posta

Do Velike Gospojine vernicima tako ostaju još dva dana pripreme.

Sreda, 26. avgust, posti se na vodi, kao i četvrtak, 27. avgust. U petak, 28. avgusta, proslavlja se Uspenje Presvete Bogorodice. Pošto praznik ove godine pada u petak, trpeza ostaje posna, ali je dozvoljeno razrešenje na ribu, ulje i vino.

A iznad pravila o hrani i starih običaja ostaje osnovna poruka ovog perioda – završnicu posta dočekati bez svađa i teških reči, a praznik provesti u miru sa porodicom.

Bonus video:

(Espreso / Mame/ S.T)