"DIM NE OSTAJE SAMO TAMO GDE JE POŽAR, SVI GA UDIŠEMO!" Dr Tatjana upozorila, PLUĆA MOGU DA STRADAJU I KASNIJE!

Srbija se danima bori sa požarima, a vatra je i danas aktivna na više lokacija. Dok je situacija u Deliblatskoj peščari mirnija, na planini Stolovi požar još nije pod kontrolom, a aktivan je i požar u Lukovu kod Vranja. U gašenje su prethodnih dana, pored domaćih snaga, bili uključeni i helikopteri i ekipe koje su stigle kao međunarodna pomoć.

Dok se najveća pažnja s razlogom usmerava na vatru i ljude koji su neposredno ugroženi, dim koji se širi kilometrima dalje otvara još jedno važno pitanje.

Šta zapravo udišemo i koliko požari mogu da utiču na zdravlje ljudi koji se čak i ne nalaze u blizini požarišta?

O tome govori specijalista pneumoftiziologije, pulmolog dr Tatjana Radosavljević, koja upozorava da posledice zavise od toga da li se osoba nalazi u samom središtu požara, njegovoj neposrednoj blizini ili na području do kojeg vetar donosi dim i sitne čestice.

"Postoje različite promene u plućima i drugim organima u odnosu na to da li ste u samom središtu požara, blizu požara ili se nalazite bilo gde drugde gde vetar može da donese čestice, PM2.5 čestice i pogorša aerozagađenje", kaže dr Radosavljević.

Opasnost nije samo tamo gde gori

Najvećem riziku neposredno su izloženi vatrogasci, dobrovoljci i građani koji pokušavaju da zaštite svoju imovinu. Problem, međutim, nije samo dim koji iritira oči i disajne puteve. Dr Radosavljević ukazuje i na opasnost od ugljen-monoksida, kao i na mogućnost udisanja vrelog vazduha.

"S druge strane, postoji mogućnost za opekotine. Može da se udahne taj vreo vazduh i da dođe do opekotina pluća koje se ne moraju odmah pojaviti i pokazati, već posle 24 do 48 sati", upozorava pulmolog.

Upravo zbog mogućnosti odloženog pogoršanja, ljudi koji su bili ozbiljno izloženi dimu, ne bi trebalo da zanemare tegobe čak ni kada se neposredno nakon požara osećaju relativno dobro.

Posebno opasne mogu da budu PM2.5 čestice, sitne čestice prečnika manjeg od 2,5 mikrometara, koje se nalaze i u zagađenom vazduhu, a dim od požara dodatno može da poveća njihovu koncentraciju.

"One ne nestaju, one vetrom idu dalje. Te PM2.5 čestice su vrlo opasne, zato što mogu da se udahnu duboko u pluća i prolaze tu barijeru", objašnjava dr Radosavljević.

Kako naglašava, njihovo dejstvo može da bude kumulativno, odnosno posledice ne moraju da budu vidljive odmah.

"One se vremenom talože i kumuliraju i mogu dovesti, pre svega, do malignih oboljenja, ne samo pluća nego i drugih organa. Mogu dovesti do pogoršanja plućnih bolesti, kao što su bronhijalna astma i hronična opstruktivna bolest pluća", navodi doktorka i dodaje da aerozagađenje nije problem ograničen samo na respiratorni sistem, već se povezuje i sa kardiovaskularnim i drugim oboljenjima.

"Požar zajedno sa aerozagađenjem, koje je kod nas stalni problem, ništa dobro ne čini za zdravlje populacije uopšte", kaže sagovornica.

"Vetar nosi svuda"

Jedna od najvažnijih poruka pulmologa jeste da činjenica da se požar nalazi kilometrima daleko, ne znači automatski da dim i čestice ne mogu da stignu do drugih mesta.

"Vi ne znate na koju stranu će otići oblaci, odnosno vetar i na koju stranu će ih odneti. Oblak nosi svuda", kaže dr Radosavljević.

Zbog toga posledice požara po kvalitet vazduha ne treba posmatrati samo u neposrednoj okolini vatre.

"Taj vazduh udišemo svi", naglašava ona.

Posebno su osetljive ranjive grupe:

• deca,
• trudnice,
• starije osobe, kao i
• ljudi koji već imaju hronične plućne ili srčane bolesti.

Kod hroničnih bolesnika izloženost zagađenom vazduhu može da pogorša postojeću bolest, dok su deca posebno osetljiva jer se njihov respiratorni sistem još razvija.

"Trudnice i plodovi su u posebnoj opasnosti. Hronični bolesnici koji već imaju srčane ili plućne bolesti mogu da pogoršaju svoje stanje, a naročito su stariji ljudi vrlo osetljivi na te čestice", kaže pulmolog.

Za ljude iz ovih grupa, ukoliko je vazduh u njihovom mestu značajno zagađen dimom, savetuje smanjivanje boravka na otvorenom.

Ovi simptomi su znak za uzbunu

Kako građanin može da prepozna trenutak kada dim više nije samo neprijatan, već je vreme da potraži medicinsku pomoć? Dr Radosavljević izdvaja nekoliko simptoma na koje posebno treba obratiti pažnju:

• pečenje očiju,
• uporan i naporan kašalj i
• osećaj nedostatka vazduha.

"To je znak da se obrati odmah, tu na licu mesta, prvoj službi", naglašava ona.

Posebnu pažnju zahteva stanje koje se ne smiruje ili počinje da se pogoršava nakon izlaganja dimu.

"Ukoliko se posle 24, odnosno 48 sati ta situacija pogorša, mora da ide u bolnicu", kaže dr Radosavljević.

U težim slučajevima, oštećenje pluća može dovesti i do ozbiljnih komplikacija.

"Može da dođe do takozvanog nekardiogenog edema, odnosno otoka pluća i da to bude vrlo ozbiljna i dramatična bolest koja zahteva ponekad i stavljanje na respirator", upozorava dr Radosavljević.

Da li obična maska štiti od dima?

Na pitanje koliko standardne zaštitne maske mogu da pomognu u ovakvoj situaciji, dr Radosavljević kaže da je njihova zaštita ograničena.

"Zaštitne maske ne mogu mnogo da pomognu. Mogu da pomognu nano maske, ali i one ne mogu mnogo da pomognu", navodi ona, dodajući da su ljudima koji se nalaze neposredno u zoni požara potrebna sredstva zaštite namenjena upravo za takve uslove.

Zato običnu masku ne treba posmatrati kao dovoljan razlog da se bez potrebe boravi u zadimljenom području.

Kraj požara ne znači i kraj opasnosti

Požari će biti ugašeni, dim će se razići, ali dr Radosavljević upozorava na problem koji traje mnogo duže - sitne čestice ne prestaju da postoje onog trenutka kada plamen nestane.

"Mi priču o aerozagađenju pričamo godinama, uvek isto, a ovo sada dodatno doprinosi da situacija bude još gora, pogotovo što se tiče PM2.5 čestica koje mogu da se talože više godina", zaključuje dr Tatjana Radosavljević.

Bonus video:

(Espreso / Mondo / Tamara Veličković)