Sutra slavimo čudotvorce iz Tumana, veliki je praznik: Veruje se da pomažu bolesnima, evo šta treba uraditi večeras

Pravoslavna crkva i njeni vernici 21. avgusta slave praznik posvećen svetiteljima Zosimu i Jakovu Tumanskim. To je ujedno i slava manasira Tumane, jedne od najpopularnijih i najposećenijih pravoslavnih svetinja u našoj zemlji, gde mnogi stižu sa tihom nadom, molitvom koju možda nikome drugom nisu izgovorili i željom da pronađu makar malo mira.

Ko su bili Sveti Zosim i Sveti Jakov Tumanski?

U ovom manastiru počivaju Sveti Zosim Tumanski i Sveti Jakov Tumanski, dvojica svetitelja kojima se vernici generacijama obraćaju u molitvama. Njihove životne priče veoma se razlikuju, ali ih povezuje upravo ono što Tumane danas čini posebnim mestom za veliki broj ljudi - snažna vera i predanje koje se prenosi s kolena na koleno.

Prema predanju, Sveti Zosim je bio isposnik i podvižnik koji je živeo povučeno, posvećen molitvi. Njegov život vezuje se za pećinu u blizini današnjeg manastira Tumane. Za njegovo ime vezuje se i priča o knezu Milošu Obiliću. Predanje kaže da je knez, vraćajući se iz lova, nehotice ranio Zosima, nakon čega je svetitelj preminuo. Obilić je, prema priči, zbog toga podigao crkvu na mestu njegovog groba. Upravo odatle potiče i ime manastira. Sveti Zosim ostao je upamćen kao čovek posvećen tišini, molitvi i veri.

Sa druge strane, Sveti Jakov Tumanski imao je drugačiji životni put. Pre nego što se zamonašio, bio je učitelj i profesor, a kasnije je svoj život potpuno posvetio veri i crkvi. U Tumane je došao početkom 20. veka i upravo je u ovom manastiru proveo poslednje godine života. Vernici ga pamte po blagosti, skromnosti i spremnosti da sasluša svakoga ko mu se obrati.

Njegov život posebno podseća na to da svetost nije samo priča o nekom davnom vremenu. Sveti Jakov je živeo među ljudima, razgovarao sa njima i delio njihove brige, zbog čega mu se mnogi i danas obraćaju sa posebnom bliskošću.

Zašto ljudi masovno posećuju manastir Tumane?

Ljudi u manastir često dolaze kada imaju osećaj da više nemaju gde da odu. Neko dolazi zbog bolesti i straha, neko zbog problema u porodici, neko tražeći utehu nakon gubitka bliske osobe. Neki dolaze da se pomole za svoje dete, roditelja ili supružnika, dok drugi jednostavno žele da na nekoliko sati pobegnu od buke svakodnevnog života. Ne dolaze svi sa istim očekivanjima. Neki traže pomoć, neki odgovor, a neki samo mir.

I možda upravo zato mnogi kažu da se iz Tumana vraćaju drugačiji nego što su došli. Ne zato što se svaki problem preko noći reši, već zato što čovek ponekad, kada dugo nosi teret, najpre mora da pronađe mesto na kojem će moći da ga spusti makar na trenutak. U tišini manastirske crkve, pred moštima svetitelja, ljudi često izgovore ono što nisu mogli da kažu nikome drugom. Nekada je to kratka molitva. Nekada samo nekoliko reči. A nekada nema ni reči - samo suze i tišina.

Zato se u Tumane ne dolazi samo kada je čoveku teško. Dolazi se i kada je srećan, da zahvali. Da se pomene neko ko više nije među nama. Da se čovek pomoli za zdravlje svojih najbližih, da pronađe snagu ili jednostavno da provede nekoliko trenutaka u miru. Možda je upravo u tome tajna ovog mesta: Tumane ljudima ne obećava da će život biti bez problema, već im pruža prostor da u molitvi i veri pronađu snagu da ih nose.

I zato se priča o Tumanskim svetiteljima ne prenosi samo kroz knjige i crkvena predanja. Ona se prenosi kroz ljude koji se vraćaju kući sa istom porukom – da su, makar na trenutak, pronašli mir koji im je bio potreban ili da su zahvalni što je njihova molitva uslišena.

Najvažniji običaji za praznik Svetih Zosima i Jakova Tumanskih

Kada je reč o običajima na praznik Svetih Zosima i Jakova, osim što u toku dana treba posvetiti vreme molitvi svetiteljima, praktikuje se i sledeće:

Molitva za zdravlje, potomstvo, mir i pomoć u nevolji – upravo se za ove potrebe vernici posebno obraćaju Svetom Zosimu i Svetom Jakovu.ć

Za praznik Svetog Zosima Tumanskog (21. avgusta), veče uoči praznika i tokom same večeri provodi se u miru, tišini i molitvi.

Paljenje sveće i molitva

Dobročinstvo i pomoć drugome - hrišćanski duh svakog praznika

Uzdržavanje od svađe, ružnih reči i nečistih misli možemo pomenuti kao deo duhovnog smisla praznika, ali ne bih pisala da postoji posebno crkveno pravilo da se tog dana „ne sme raditi“, jer za takvu tvrdnju nisam našla dovoljno jak izvor.

Posna hrana - kako pada u vreme Gospojinskog posta, ovaj praznik treba ispostiti.

Mnogi na ovaj praznik praktikuju odlazak u manastir Tumane na poklonjenje moštima svetitelja. Praznik se u manastiru obeležava veoma svečano, uz Svetu liturgiju, akatist i molitve za zdravlje.

Kako se moliti svetom Zosimu i Jakovu?

Svetiteljima se obratite sledećim rečima:

Druga molitva glasi:

"O čudesni i bogonosni oci naši, Zosime i Jakove, molitveno zastupite sve one koji vam pritiču sa ljubavlju, znajući da ste stekli smelost pred Bogom. Ne otpustite bez utehe nikoga od malih Hristovih slugu, koji vam vape, stradanjima i bolestima mnogim ophrvani. Darujte im po blagodati kojom vas ukrepi Gospod, da utešeni i ohrabreni dođu do poznanja istine i postanu udeonici stada odabranoga.

Da utelovljeni u svetim Tajnama zajednici Crkve, naslede večna dobra i naslađuju se gledanjem lica Božijeg, slaveći i u vreme zemnoga života Boga u Trojici, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova.

Amin."

Bonus video:

(Espreso / Lepa i Srećna / Biljana Stankovac)