Pesak je stizao sve do Beča: Ovako je nekada izgledala Deliblatska peščara, a onda je Marija Terezija naredila...

Požari u Deliblatskoj peščari polako menjaju njen lični opis, bogatu floru i faunu, zelene predele listopadnih i četinarskih šuma, proplanke i brada, pretvarajući je u garež i pepeo. Trenutno je vatrena stihija zahvatila oko 3.500 hektara, dok jak vetar otežava gašenje, a malo ko zna da je nekada, pre više od dva veka ovde bila pustinja, poznatija kao “Evropska sahara", ili “najstarija pustinja u Evropi”.

Nekada je Deliblatska peščara tokom 18. veka bila ogromna masa peska. Nekontrolisana seča šuma i prekomerna paša u to vreme izazvale su pravu ekološku katastrofu. Snažni vetrovi, pre svega olujna košava sa područja Dunava i Ramske klisure, koja dostiže brzine i preko 130 kilometara na čas, raznosili su pesak kilometrima daleko, zasipajući plodne poljoprivredne prinose i preteći da proguta i sama naselja.

Mase tog peska danas su, uglavnom, vezane vegetacijom, nastalom pošumljavanjem tokom pre 200 godina, a koje je započeto 1818. godine za vreme Marije Terezije.

Marija Terezija naredila da se pošumi

Da bi sprečila njeno širenje, zbog, kako legenda kaže, širenja peska sve do Beča, ona je naredila da se započne njeno pošumljavanje. Kako tada biolozi nisu bili toliko u materiji kao danas, sadilo se sve što je palo pod ruku. Pa tako, u Deliblatskoj peščari možete da vidite kako raste hrast uz vitak bor.

Do Drugog svetskog rata o Deliblatskoj peščari se pisalo u udžbenicima kao o maloj evropskoj Sahari sa peščanim dinama.

Peščara danas predstavlja poslednju i najveću oazu peščarske, stepske, šumske i močvarne vegetacije Panonske nizije, kao jedan od najvećih centara biodiverziteta u Evropi i područje od izvanredne, univerzalne vrednosti za zaštitu prirode i nauku, te predstavlja jednu od najraznovrsnijih šuma u ovom delu Evrope.

Svetski zaštićeno područje

Inače, Deliblatska peščara je zaštićeno područje prve kategorije u Srbiji, na 350 kvadratnih kilometara površine, najveća je kontinentalna peščara i jedno od najvažnijih centara biodiverziteta u Evropi, a njen deo, svetski zaštićeno vlažno područje.

Biljni svet od 900 vrsta obiluje retkostima kao što su: stepski božur, kovilje i virgilijski hrast, dok životinjski svet odlikuju peščarski insekti i karakteristične vrste stepskih staništa: orao krstaš, tekunica i stepski skočimiš, a u šumskim zajednicama buljina i vuk.

Kako je dobila ime

Dobro je poznato da se u peščanim pustinjskim predelima javlja optički fenomen fatamorgana koji nastaje zbog nejednakog zagrevanja vazdušnih slojeva iznad tla, a kako je mađarska reč za fatamorganu delibab, otuda i koren njenog imena.

Tokom devetnaestog veka, umesto termina fatamorgana, u srpskom jeziku korišćena je mađarska reč delibab.

Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara, odlikuje se veoma retkim pejzažima, očuvanim ekosistemima i retkim biljnim vrstama. Zbog posebnih ambijentalnih uslova, u peščari su se snimali filmovi, među kojima i remek delo "Ko to tamo peva", ali i "Sv, Georgije ubiva aždahu“ i drugi.

I kao šlag na torti, najveći ukras peščare su čuvena Zagajička brda kojima se boje menjaju u zavisnosti od godišnjeg doba, dok mnoge podsećaju na predele iz filma "Hobiti".

Dok se u Deliblatskoj peščari gase preostala manja žarišta, stručna javnost upozorava na dalekosežne ekološke posledice po ovaj zaštićeni ekosistem, prenosi RTS. U vatri nestaju i zajednice Pančićevog pelina, peščarskog irisa i orla belorepana, kojima je Peščara jedino stanište u ovom delu Evrope. Oporavak će, upozoravaju stručnjaci, trajati decenijama.

Bonus video:

Espreso/blic/TM