Ovo su 3 najveća greha po patrijarhu Pavlu tokom posta: Mnogi vernici prave ove greške, a ne znaju koliko je opasno

Gospojinski post počeo je danas i trajaće dve nedelje, sve do praznika Uspenja Presvete Bogorodice. Važi za jedan od najstrožih postova u pravoslavnom kalendaru, ali njegova suština, kako je često govorio patrijarh Pavle, nije samo u tome šta ćemo staviti na tanjir.

Post podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, ali bez duhovnog posta gubi svoj pravi smisao. Patrijarh Pavle govorio je da je post prilika da čovek pogleda u sebe, iz duše iščupa ono što je loše i na njegovo mesto posadi dobro.

- Тelesni post je uzdržavanje od mrsne hrane, ali postoji i duhovni post koji je razmatranje duhovnog stanja i način da se ono što je negativno iz duše iščupa i na tom mestu posadi ono što je dobro, govorio je patrijarh Pavle.

Upravo zato, tokom posta postoje iskušenja koja nemaju nikakve veze sa mesom, mlekom ili jajima. Pravoslavni izvori posebno upozoravaju na tri greha koja mogu potpuno da obesmisle post.

Gordost

Jedna od najvećih zamki jeste gordost, posebno kada čovek zbog toga što posti počne sebe da smatra boljim, čistijim ili većim vernikom od drugih.

Hrišćansko učenje nalaže da se posti bez pokazivanja i licemerja. Telesno uzdržavanje ima smisla samo ako ga prati uzdržavanje od zlih dela, reči i misli.

Zato bi tokom posta trebalo posebno da se čuvamo mržnje, zavisti, ogovaranja, pohlepe, neprijateljstva i gneva. Nema mnogo smisla odreći se mrsne hrane, a istovremeno osuđivati druge, svađati se ili hraniti sopstvenu sujetu.

Prejedanje

Druga velika zamka jeste pretvaranje posne trpeze u gozbu.

Cilj posta nije da se meso, mleko i jaja jednostavno zamene ogromnim količinama posne hrane, slatkiša i specijaliteta. Prejedanje i ugađanje stomaku su upravo ono protiv čega bi post trebalo da nas nauči da se borimo.

Bogate posne trpeze na kojima se smenjuju pržena i masna jela, kolači i najrazličitiji specijaliteti mogu da ispune pravilo o namirnicama, ali promaše samu suštinu posta.

Ideja je jednostavnost, umerenost i uzdržavanje, a ne potraga za načinom da se jede jednako raskošno kao i van posta, samo bez namirnica životinjskog porekla.

Nepoštovanje posta

Treći greh na koji upozoravaju pravoslavni izvori jeste svojevoljno odbacivanje posta

Postoje situacije u kojima vernik može dobiti razrešenje od posta, a o tome se razgovara sa duhovnikom. Crkva takođe poznaje dane kada su određene namirnice dozvoljene, u skladu sa pravilima konkretnog posta.

Međutim, svesno i svojevoljno kršenje posta nešto je sasvim drugo. Posebno se upozorava na pripremanje mrsne hrane za slavu koja pada u vreme posta.

Bratstvo manastira Visoki Dečani navodi da Bogu nije potrebno ljudsko gladovanje, već da je post potreban čoveku kako bi njegovo srce omekšalo, smirilo se i postalo sposobno da primi Božju blagodat i pomoć.

Zato se često ponavlja da post nije dijeta, niti spisak dozvoljenih i zabranjenih namirnica. Čovek može da jede najstrože posno, a da se istovremeno svađa, ogovara, zavidi i osuđuje druge. U tom slučaju ispunjena je forma, ali je promašena suština.

Kako je učio patrijarh Pavle, telesni i duhovni post trebalo bi da idu zajedno, jer pravi cilj nije samo promeniti ono što jedemo, već pokušati da promenimo ono što nosimo u sebi.

Bonus video:

(Espreso/Ona.rs/TM)