„Biće još gore“: Hidrolog Leščešen otkrio šta mora da se desi da se Dunav vrati u normalu

Dugotrajni toplotni talas izazvao je drastičan pad vodostaja reka u Srbiji, s tim što je Dunav pao na kritične, istorijski niske vrednosti (kod Bezdana i do -159 cm), dok su manje domaće reke poput Kolubare, Toplice, Vlasine i Timoka dospele blizu biološkog minimuma.

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenja za više reka i rečnih tokova u Srbiji. Hidrološka situacija pokazuje zabrinjavajuće trendove na nekoliko ključnih tačaka.

Najviši stepen upozorenja (crveni trougao) na opadanje vodostaja važi za sledeće reke i deonice:

Dunav (do Novog Sada): Vodostaj je u opadanju

Kolubara sa pritokama: Vodostaj je u opadanju

Toplica, Jablanica i Veternica: Vodostaj je u opadanju

Timok: Vodostaj je u opadanju

Drugi stepen upozorenja (žuti trougao) odnosi se prvenstveno na uslove plovidbe. Upozorenja su na snazi za:

Dunav (od Novog Sada do Smedereva)

Dunav (nizvodno od Smedereva)

Tisa

Sava

Dobra vest je da na većem broju reka nema upozorenja (zeleni trougao). Stabilna hidrološka situacija zabeležena je na Tamišu i banatskim vodotocima, Drini, Velikoj Moravi, Zapadnoj Moravi, Ibru, Južnoj Moravi, Nišavi, Mlavi, Limu i Jadru.

Nadležne službe prate situaciju i savetuju oprez, posebno na deonicama gde su istaknuta upozorenja u vezi sa plovidbom. Posebnu pažnju treba obratiti na reke kod kojih je zabeleženo značajno opadanje vodostaja.

"Hidrološke suše će postati naša realnost"

Klimatske promene donose višu temperaturu, manje snega na planinama i snažnije isparavanje vode, zbog čega reke sve češće beleže istorijske minimume. Igor Leščešen hidrolog sa Instituta za hidrologiju Slovačke akademije nauka upozorava da to više nije privremena nepogoda, već dugoročni trend.

"Što se tiče nove realnosti, na osnovu klimatskih modela predviđa se da će situacija biti gora (više temperature, manje padavina, manje snega u planinama) tako da postoji velika verovatnoća da će se hidrološke suše u budućnosti češće dešavati. Možda ne ovako ekstremne kao što je ovogodišnja, ali se sigurno može očekivati. Nije pitanje da li će, već kada će, da li će sledeće godine, za dve, tri... Ali će se dešavati. Mi kao država i društvo moramo da se što bolje prilagodimo i pripremimo", ističe Leščešen za MONDO.

Drina spasava Srbiju

Vodostaj Drine je stabilan, a njen sliv se nalazi u znatno boljoj hidrološkoj situaciji u poređenju sa drugim velikim rekama u regionu. Dok se na Dunavu i Savi beleže niski vodostaji, Drina ima pouzdanije izvore napajanja i značajno doprinosi stabilnosti sliva.

"Drina je u boljoj situaciji pošto se vodom snabdeva iz Dinarskih planina, koje primaju veću količinu kiše sa Jadrana, a obilniji kraški izvori takođe doprinose njenoj stabilnosti", navodi hidrolog Leščešen za MONDO.

Šta je potrebno da se Dunav oporavi

Hidrolog Leščešen ističe da jedna kiša nije dovoljna za vraćanje jedne od najvećih evropskih reka u "normalu".

"Jedna obilna kiša ne može da popravi situaciju. Da bi se Dunav vratio u "normalu", potrebne su duži kišni periodi u uzvodnim delovima sliva (Austrija, Slovačka, Mađarska). Trebaće par meseci da se Dunav vrati", navodi hidrolog za MONDO.

Meteorolog Slobodan Sovilj za MONDO je ranije istakao da problem sa vodostajem Dunava ne može rešiti jedan pljusak, pa čak ni višednevna lokalna kiša.

"Ne postoji određena količina kiše koja bi pala u Srbiji i automatski vratila Dunav na uobičajene vodostaje. Vodostaj Dunava u Srbiji u velikoj meri zavisi od hidrometeoroloških uslova na ogromnom uzvodnom slivu – pre svega u Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj i Mađarskoj, kao i od dotoka njegovih velikih pritoka. Zbog toga ni obilnija lokalna kiša u Srbiji sama po sebi ne može značajnije da promeni hidrološku situaciju na Dunavu", ističe Sovilj.

Da bi se situacija zaista stabilizovala, potrebne su ozbiljne promene u hidrometeorološkom režimu centralne Evrope.

"Da bi došlo do značajnijeg i, što je još važnije, trajnijeg oporavka vodostaja, neophodne su obilnije i prostorno rasprostranjene padavine u gornjem i srednjem delu sliva. Grubo govoreći, daleko veći hidrološki značaj imala bi ukupna količina od 100 do 200 mm padavina raspoređena na velikom delu uzvodnog sliva tokom više nedelja, nego čak i veoma obilna kiša koja bi bila ograničena samo na Srbiju. Pri tome, ovih 100–200 mm ne treba tumačiti kao neki precizan "prag" posle kojeg bi se Dunav automatski vratio u normalu, već kao ilustraciju reda veličine i trajanja padavinskog perioda koji bi mogao da dovede do ozbiljnijeg i trajnijeg hidrološkog odgovora", objašnjava meteorolog.

Čak i kada dođe do obilnih padavina u gornjem toku reke, potrebno je određeno vreme da taj vodeni talas stigne do naše zemlje.

"Pored toga, efekat padavina u gornjem slivu ne vidimo odmah. Talas povećanog dotoka do Srbije putuje više dana, pa bi se značajnije poboljšanje kod nas moglo registrovati približno 5–10 dana nakon obilnije padavinske epizode u uzvodnom delu sliva, u zavisnosti od toga gde je kiša pala, kolika je bila njena količina, kao i od stanja zemljišta i vodnosti pritoka", dodaje naš sagovornik.

Sovilj naglašava da dugotrajno rešenje ovog problema zahteva vreme i seriju povoljnih meteoroloških uslova.

"Kiše zabeležene prethodnih dana donekle su usporile dalje pogoršavanje hidrološke situacije, ali za sada nema pokazatelja da bi tokom avgusta moglo doći do njenog drastičnog i trajnog poboljšanja. Za potpuniju normalizaciju vodostaja najverovatnije će biti potrebno više uzastopnih, prostorno rasprostranjenih padavinskih epizoda na širem području sliva Dunava. Zato je važno naglasiti da se aktuelni problem ne može rešiti jednim kišnim događajem. Padavine mogu privremeno zaustaviti ili ublažiti pad vodostaja, ali je za trajniji oporavak Dunava potrebna promena hidrometeorološkog režima na znatno širem području centralne Evrope. Aktuelna hidrološka situacija ostaje veoma nepovoljna, sa izuzetno niskim vodostajima koji već imaju posledice po plovidbu i energetiku", zaključuje meteorolog Slobodan Sovilj.

Bonus video:

Espreso/mondo/TM