Kašalj koji ne prolazi može biti znak za uzbunu: Rak pluća često se otkriva tek u uznapredovaloj fazi

Uporan kašalj, brže zamaranje, nedostatak vazduha ili iznenadan gubitak kondicije simptomi su koje mnogi pripisuju godinama, stresu ili pušenju. Ipak, ukoliko traju, ponavljaju se ili postaju izraženiji, ne bi ih trebalo ignorisati.

Jedna od najvećih opasnosti raka pluća jeste to što u početnoj fazi najčešće ne daje jasne simptome. Bolest može da napreduje gotovo neprimetno, zbog čega se kod velikog broja pacijenata otkriva tek u uznapredovalom stadijumu.

Zašto rak pluća dugo ne daje simptome?

„Rak pluća se najčešće otkriva u kasnoj fazi jer u ranom stadijumu uglavnom ne izaziva nikakve simptome. Plućno tkivo nema receptore za bol, pa tumor može da raste neprimetno sve dok ne počne da pritiska okolne strukture, disajne puteve, nervne završetke, pleuru ili limfne žlezde“, objašnjava dr Milinčić.

Odsustvo bola, zato, ne znači nužno da je sa plućima sve u redu. Bolest može napredovati tiho, zbog čega su poznavanje faktora rizika i pravovremeni pregledi posebno važni.

Kada kašalj više nije samo kašalj?

Dugogodišnji pušači kašalj često prihvataju kao uobičajenu pojavu, ali pažnju bi trebalo obratiti na njegovu učestalost, promenu karaktera ili pojavu drugih tegoba.

„Rani znaci mogu da budu kašalj, iskašljavanje, umor, osećaj nedostatka vazduha, gubitak kondicije i telesne težine, otežano disanje, gušenje, kao i pojava zviždanja ili sviranja u grudima. Ovi simptomi mogu da budu i znaci hronične opstruktivne bolesti pluća, odnosno HOBP-a, koja je česta kod pušača. Pojava bilo kog od ovih simptoma znak je da bi trebalo da se obratite lekaru, odnosno pulmologu“, navodi doktorka.

Ove tegobe ne moraju da ukazuju na malignu bolest, ali ukoliko traju, ponavljaju se ili postaju izraženije, njihov uzrok treba proveriti.

Pregled koji traje nekoliko minuta

Kod osoba sa povećanim rizikom za rano otkrivanje promena koristi se niskodozni CT grudnog koša, odnosno LDCT. Pregled je bezbolan, traje nekoliko minuta i pacijenta izlaže manjoj dozi zračenja od standardnog CT pregleda.

„Niskodozni CT posebno je značajan za osobe starije od 50 godina, osobe sa više od 30 godina pušačkog staža, kao i bivše pušače koji su prestali da puše u poslednjih 15 godina. Prilikom procene rizika važna je i porodična istorija raka pluća“, objašnjava dr Milinčić.

O tome kome je pregled potreban odlučuje lekar, na osnovu godina, pušačkog staža, simptoma i drugih faktora rizika.

Rano otkrivanje menja mogućnosti lečenja

„Rano otkrivanje raka pluća ključno je za spasavanje života i značajno povećava šanse za izlečenje. Omogućava primenu hirurgije i savremenih terapija, čime petogodišnje preživljavanje može da se poveća i do približno 64 odsto. Kada se tumor otkrije u četvrtom, metastatskom stadijumu, mogućnosti lečenja i šanse za dugoročno preživljavanje znatno su manje“, naglašava dr Milinčić.

Cilj pregleda nije da potvrdi ono čega se pacijent plaši, već da eventualnu bolest otkrije dok postoji više mogućnosti za uspešno lečenje.

„Strah je prirodna reakcija, ali i trenutno stanje. Redovan pregled kupuje godine života“, poručuje doktorka.

Pulmološki pregled i spirometrija mogu da budu deo godišnje kontrole, dok kod dugogodišnjih pušača i osoba sa većim rizikom, u skladu sa procenom pulmologa, pregledi mogu biti potrebni i na šest meseci.

Najvažnije je ne čekati da disanje postane teško ili da svakodnevne aktivnosti počnu da predstavljaju napor.

(Espreso/Promo)