"Sada smo braća" Branko i Siniša dirnuli svet slikom iz bolnice, a posle godinu dana poslali još jaču poruku

Širom sveta, danas se obeležava Međunarodni dan prijateljstva, koje su na predlog Uneska prihvatile i Ujedinjene nacije u nadi da će inspirisati ljude da šire mir i jačaju međusobnu povezanost. Priča o prijateljstvu iz Mačve, kada je drug drugu darovao bubreg, obišla je svet, a jedan od njih, donor, Branko Đalamić je i rođen na današnji dan.

Branko i Siniša, drugovi su iz školske klupe, a osim zajedničkih uspomena iz detinjstva imaju i po jedan isti bubreg. Kada je čuo za Sinišine probleme, odluku da mu donira organ, Branko je doneo bez razmišljanja, a slika iz turske klinike gde je transplantacija urađenja zadivila je svet. Godinu i po dana kasnije u rodnom kraju, potpuno zdravi vratili su se uobičajenom životu, ali kažu, punijeg srca.

"Prijateljstvo je postojalo i ranije, ali danas je već nešto drugo, prijateljstvo je prešlo u bratstvo. On je za mene brat za čitav život“, naglašava Siniša Novaković.

Branko kaže da je postao srećniji od trenutka kada je od lekara u operacionoj sali čuo da je njegov bubreg u Sinišinom telu počeo da radi i da bi se na isti korak odlučio ponovo.

"Srećni smo, zadovoljni, a najviše zahvalni Bogu što je sve uspelo i ide kako treba. Čujemo se svaki dan, nekad se ne vidimo dva, tri dana, sve zavisi od obaveza“, ističe Branko Đalamić.

Najveća podrška Siniši i Branku bile su supruge koje su sa njima danima boravile u klinici u Turskoj.

"Jako sam ponosna na supruga, to što je uradio je neprocenjivo. Uvek treba naći vremena za kafu, popričati, posebno danas, kada je mom suprugu rođendan“, kaće Sanja Đalamić.

„Prijateljstvo ne može rečima da se opiše, pokazuje se delima, kao što je Branko uradio. To nema cenu, promenio je život, prvenstveno Siniši, onda i nama, vratio je osmeh na lice naše dece“, napominje Slavica Novaković.

Od dece sve i počinje, jer o prijateljstvu od odraslih uče primerom, tvrde pedagozi. Nina, Teodora i Jana, kažu da se na predlog roditelja više posećuju, a manje koriste telefone. Objašnjavaju i šta je prijateljstvo:

"Kada imamo poverenja jedni u druge i pomažemo jedni drugima.“

"Kada se lepo družimo, nebitno da li je u školi ili napolju. Volim da imamo prespavanjce.“

"Za mene je prijateljstvo jedna od najlepših stvari u detinjstvu svakog deteta.“

Prijateljstvo se ne bira, već događa, a ako je pravo, ono i traje, potvrđuje primer dva druga iz Mačve koji su zajedno sa porodicama postali nerazdvojni.

Bonus video:

Espreso/Kurir.rs/RTS/TM