RHMZ od ranog jutra upalio alarm za celu Srbiju: Vreme će od danas biti opasno

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) objavio je jutros narandžasti meteoalarm za teritoriju cele Srbije.

"Prognozirane su opasne vremenske pojave, a takvog su inteziteta da mogu prouzrokovati materijalnu štetu i biti opasne po ljude i životinje. Treba biti vrlo obazriv, svestan rizika i redovno informisan o detaljima očekivanih meteoroloških uslova. Pratiti savete koje daju nadležne državne službe", navodi se na sajtu RHMZ.

Početak dugotrajnog toplotnog talasa na teritoriji Republike Srbije obeležiće maksimalna temperatura danas (30. jula) od 33 do 37 stepeni, a od petka (31. jula) biće od 35 do 38 stepeni, lokalno i do 40.

Prema aktuelnim prognozama, toplotni talas će se zadržati tokom cele prve dekade avgusta, a najizraženiji će biti u periodu od 5. do 8. avgusta, kada se u većini mesta očekuje maksimalna dnevna temperatura oko 40 stepeni.

U urbanim sredinama prognoziraju se i tropske noći, sa minimalnom temperaturom od 20 do 24 stepena, a u Beogradu od 22 do 26 stepeni.

Na kraju prve dekade avgusta povećaće se verovatnoća za lokalne pljuskove i grmljavinu, ali bez značajnijeg osveženja. Iako će intenzitet vrućine postepeno oslabiti, maksimalna dnevna temperatura će se i dalje u većini mesta kretati od 30 do 35 stepeni.

RHMZ je objavio i hidrološko upozorenje prema kojem će se na Dunavu, Savi i na Tisi kod Titela vodostaji narednih dana kretati ispod niskih plovidbenih nivoa.

Kako se navodi u upozorenju RHMZ, dugotrajan period veoma visoke temperature dovodi do akumulacije toplotnog stresa i značajnog povećanja rizika po zdravlje stanovništva. Najveći rizici odnose se na pojavu toplotnog udara, sunčanice i dehidracije, a posebno su ugrožene najosetljivije kategorije stanovništva - deca, starije osobe, hronični bolesnici, trudnice, kao i lica koja rade ili borave na otvorenom.

Preporučuje se izbegavanje direktnog izlaganja sunčevom zračenju u periodu od 10 do 17 časova, kada su temperatura vazduha i UV zračenje najintenzivniji, uz redovno unošenje tečnosti i boravak u rashlađenim prostorijama kad god je to moguće.

U gusto izgrađenim urbanim sredinama, naročito u saobraćajnim gužvama i zonama sa intenzivnim zagrevanjem asfalta, betona i drugih veštačkih površina, toplotno opterećenje biće dodatno izraženo, što će dodatno povećavati rizik od pregrevanja organizma i pogoršanja zdravstvenog stanja osetljivih kategorija stanovništva.

Dugotrajan period visoke temperature, uz isušivanje vegetacije i zemljišta, značajno povećava rizik od izbijanja i brzog širenja požara na otvorenom. Posebno su ugroženi šumski kompleksi, poljoprivredne površine, nisko rastinje i zapušteno zemljište. U takvim uslovima požari se mogu brzo širiti čak i pri slabom vetru, što dodatno otežava njihovo lokalizovanje i gašenje.

Toplotni talas koji dugo traje značajno opterećuje elektroenergetski sistem usled povećane potrošnje električne energije za rashlađivanje, dok se istovremeno povećavaju zahtevi za vodosnabdevanjem.

Visoka temperatura može da dovede do deformacije i omekšavanja asfaltnih kolovoza, povećava rizik od pregrevanja motora i pucanja pneumatika, kao i verovatnoću saobraćajnih nezgoda usled smanjene koncentracije učesnika u saobraćaju. U železničkom saobraćaju povećava se rizik od deformacije (dilatacije) šina usled ekstremnog zagrevanja čelika. Istovremeno, očekuje se izražen toplotni stres u poljoprivredi i stočarstvu, sa nepovoljnim uticajem na biljnu proizvodnju, zdravlje životinja i produktivnost.

Bonus video:

(Espreso / Agencije)