VEČERAS OVO NIKAKO NE SMETE DA ZABORAVITE DA URADITE! Običaj za VEČE PRED OGNJENU MARIJU je STROG, SVETICA...

Uoči i na dan Svete velikomučenice Marine, u narodu poznatije kao Ognjena Marija, pravoslavni vernici poštuju stroge zabrane, a noć pred praznik krije staro verovanje o predskazanju vremena.

Srpska pravoslavna crkva i vernici 30. jula obeležavaju praznik posvećen Svetoj velikomučenici Marini.

Iako ovaj dan nije upisan crvenim slovom u crkvenom kalendaru, Ognjena Marija se u našem narodu izuzetno poštuje i smatra se jednim od najpoštovanijih letnjih praznika.

Prema narodnom predanju, ona spada u red "ognjevitih svetaca". Veruje se da je rođena sestra Svetog Ilije Gromovnika i da zajedno sa njim kažnjava vatrom, sušom i gromovima sve one koji ne poštuju njen dan. S obzirom na to da se Ognjena Marija smatra zaštitnicom žena, za ovaj praznik se vezuje niz strogih pravila koja stupaju na snagu već uoči samog praznika, odnosno sa zalaskom sunca 29. jula.

Sa prvim mrakom sklanjaju se igle i makaze

Poznati srpski etnolozi u svojim radovima objašnjavaju da u našem narodnom kalendaru verske zabrane počinju onog trenutka kada sunce zađe dan ranije. Iz tog razloga, žene uoči Ognjene Marije prekidaju sve kućne poslove čim padne mrak. Etnološki zapisi potvrđuju da se iz ruku obavezno sklanjaju igle, makaze, vretena i započeti ručni radovi.

Stari su verovali da rad sa oštrim predmetima i pletenje u noći uoči praznika jednako privlače oganj i gnev svetiteljke kao i rad na sam dan. Mahanje iglama u mraku smatralo se simboličkim prizivanjem munja i kovitlaca nepogode u kuću.

Pogled u nebo i narodna prognoza

Jedini stvarni običaj koji se obavljao u samoj noći uoči praznika jeste pažljivo posmatranje neba. Budući da je Sveta Marina u našoj mitologiji personifikacija bleska i groma, naši preci su u noćnim satima pratili vremenske prilike. Ako bi u noći uoči 30. jula nebo ostalo mirno i zvezdano, verovalo se da predstoji miran period i dobra godina. Međutim, ako bi se pojavili sevanje i grmljavina bez kiše, to se tumačilo kao loš znak.

Narod je verovao da se svetiteljka ljuti i da to najavljuje tešku, sušnu godinu, propast letine i udare gromova u tom kraju. Zato su domaćini uoči praznika žurili da unesu svu sakupljenu letinu, dok su žene noć provodile u miru i molitvi za zdravlje dece.

Bonus video:

(Espreso/BlicŽena/Vladana Jokić/Prenela: N.J)