Da li će sutra imati ko da predaje našoj deci? Maturanti beže od ovih fakulteta, jako mali broj upisanih

Nekada prestižna i cenjena zanimanja - profesori i nastavnici fizike, hemije, matematike, biologije i geografije na univerzitetima u Srbiji godinama unazad beleže nisko interesovanje maturanata.

Podaci sa Beogradskog univerziteta o ovogodišnjem upisnom roku ne ostavljaju mesto za dilemu - nastavnički smerovi se gase, dok se školski sistem suočava sa pitanjem ko će već za nekoliko godina predavati našoj deci.

Najupečatljiviji i najalarmantniji pokazatelj ove krize stiže sa Fizičkog i Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Fizika, hemija i matematika već godinama beleže mali broj prijavljenih kandidata.

Fizički i Hemijski fakultet

Na Fizičkom fakultetu, na smeru namenjenom budućim nastavnicima fizike, u prvom upisnom roku upisala su četiri brucoša, a prijavilo se šest.

Slika nije ništa bolja ni na Hemijskom fakultetu, gde je odziv na nastavničkom profilu doživeo novi pad u odnosu na prethodne godine.

"Na Hemijskom fakultetu, na studijskom programu Hemija nastavnički smer, u prvom upisnom roku upisan je jedan student na 25 budžetskih mesta. Slabiji je odziv ove godine, a prošle godine bila su tri upisana studenta. Sa druge strane, dva smera, poput biohemije, potpuno su nam popunjena, dok je opšti smer hemije na oko 80 odsto kapaciteta", naveo je dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu Goran Roglić.

Iako država pokriva troškove studiranja za gotovo čitavu klasu budućih hemičara-predavača, ni besplatno školovanje više nije dovoljan mamac za mlade generacije.

"Razlog zašto je mali odziv za nastavni smer su niske zarade i urušen status nastavnika u društvu. Benefiti na fakultetu su ti što za nastavni smer ima 25 budžetskih mesta, što znači da studenti uopšte ne plaćaju školarinu, ali ni to ne privlači kandidate", istakli su sa fakulteta za MONDO.

Biološki fakultet

I Biološki fakultet u Beogradu beleži trend skromnog odziva studenata.

"Biološki fakultet ima poseban studijski program master akademskih studija Profesor biologije, sa zvanjem u diplomi Master profesor biologije. Ti studenti se upisuju prema Konkursu za master studije u oktobarskom roku. Na tom programu imamo akreditovanih 20 mesta, a u proteklim godinama prosečno upisujemo oko 10 kandidata", naveo je za MONDO dekan Ljubiša Stanisavljević i dodao:

"Prema važećim propisima, nastavnik u osnovnim i srednjim školama mora da ima završene master studije. Ministarstvo prosvete raspisuje konkurs za stipendije za nastavnička zanimanja, ali nam nije poznato da li su u te programe u potpunosti uključeni i studenti master studija."

Matematički fakultet

Sa Matematičkog fakulteta za MONDO ističu da godinama upozoravaju kako nadležno ministarstvo tako i javnost, na nedostatak zainteresovanih kandidata za nastavničke smerove.

"Posledice ovakvog trenda mogu biti pogubne. Još je Platon smatrao da rđav rad obućara može dovesti do toga da Atinjani hodaju bosi, ali da rđav rad nastavnika može dovesti do potpune propasti Atine. Posledice se već itekako osećaju – nije zanemarljiv broj nekvalifikovanih nastavnika koji izvode nastavu matematike, pre svega u manjim sredinama, a rešenje tog problema nije na vidiku", navode sa fakulteta za MONDO.

Matematički fakultet, kako dalje ističu, duži niz godina sprovodi podsticajne mere, koje se pre svega ogledaju u smanjenoj školarini, koja za nastavnički smer iznosi 90.000 dinara, umesto uobičajenih 150.000 ili 160.000.

"Matematički fakultet se ne bavi stipendiranjem studenata i nije ovlašćen da se bavi takvim poslovima, ali Ministarstvo prosvete godišnje raspisuje konkurs za izvestan broj stipendija studentima koji studiraju nastavničke smerove, pri čemu veći deo tih stipendija, koliko je nama poznato, ostaje neiskorišćen", ističu i dodaju:

"Suština problema, međutim, nije samo u materijalnom položaju stipendista, već u lošoj percepciji nastavničkog poziva u društvu, zbog čega se mladi teško odlučuju za nastavničke smerove. Nastavnička profesija danas, nažalost, nema društveni status i ugled koji zaslužuje, a materijalni položaj nastavnika često nije u skladu sa odgovornošću i značajem posla koji oni obavljaju. Istovremeno, od nastavnika se očekuje da odgovore na brojne zahteve različitih aktera obrazovnog sistema – učenika, roditelja, škola i nadležnih institucija – pri čemu njihov profesionalni autoritet po pravilu nije dovoljno uvažen. Dodatno, obaveza kontinuiranog stručnog usavršavanja, koje se neretko organizuje van radnog vremena, uključujući i vikende, predstavlja još jedan izazov sa kojim se nastavnici suočavaju."

Smer "Profesor matematike i računarstva" ove godine upisalo je 8 studenata, što je bolje od prošlogodišnja 4.

"Nadamo se da je to nagoveštaj promena. Ali to je i dalje veoma daleko od broja potrebnog da nadomesti nastavnike koji odlaze u penziju. Nastavnik ima ključnu ulogu u oblikovanju budućih generacija, ali da bi najbolji mladi ljudi bili motivisani da izaberu ovaj poziv, neophodno je da društvo, a pre svega država, jasno pokaže da je obrazovanje jedan od svojih najvažnijih prioriteta. Samo sistemskim ulaganjem, adekvatnim vrednovanjem rada nastavnika i sprovođenjem neophodnih reformi možemo obezbediti dovoljan broj kvalitetnih nastavnika koji će obrazovati generacije sposobne da odgovore na izazove savremenog sveta", zaključuju za MONDO sa Matematičkog fakulteta.

Geografski fakultet

Dekan Geografskog fakulteta Velimir Šećerov, govoreći o studijskim programima, istakao je da su oni modernizovani kroz novu akreditaciju i usklađeni sa savremenim potrebama, ali da pojedini smerovi, poput Geografije, i dalje imaju veliki broj upražnjenih mesta.

Na tom programu, koji prima 80 studenata, u prvom roku upisano je svega 11 brucoša.

On je dodao i da ne očekuje popunjavanje kompletne upisne kvote u drugom roku, ali procenjuje da bi Geografski fakultet mogao da upiše još 30 do 40 studenata, na osnovu iskustava iz prethodnih godina, kada je u septembarskim rokovima pristizalo još 20 do 30 odsto kandidata u odnosu na prvi rok.

Šećerov smatra da je problem nastavničkih fakulteta deo šireg problema obrazovnog sistema i da njegovo rešavanje zahteva zajedničko delovanje države i obrazovnih institucija, kroz unapređenje materijalnog položaja, društvenog statusa i motivacije za nastavnički poziv, piše FoNet.

Škole širom Srbije već danas kubure sa manjkom stručnog kadra. Kada ode aktuelna generacija nastavnika i profesora pred penzijom, nameće se pitanje ko će ih zameniti u prenošenju znanja deci.

Bonus video:

(Espreso/Mondo/D.S.)