Majka iz Srbije doživela šok na granici: Pitala graničare da ih propuste, a onda...

Majka petogodišnje devojčice sa cerebralnom paralizom podelila je svoje iskustvo povratka iz Grčke koje je pokrenulo veliku raspravu. Njena priča otvorila je pitanje na koje mnogi ne znaju odgovor – da li porodice sa decom sa invaliditetom imaju pravo prvenstva na graničnim prelazima ili sve zavisi od dobre volje službenika na granici?

Povratak sa letovanja, koji je trebalo da bude samo još jedno dugo putovanje kući, za ovu porodicu pretvorio se u iscrpljujuće iskustvo koje će, kako svedoči majka deteta sa stopostotnim invaliditetom, dugo pamtiti.

Kako je napisala u Fejsbuk grupi Grčka.info, problemi su počeli još na graničnom prelazu Evzoni.

Na rukama dete sa cerebralnom paralizom prenela preko granice

- Vraćali smo se iz Grčke 23. juna i još na Evzoniju je pao sistem, pa su nas preusmerili na Dojran. To je za nas značilo još dva sata u kolima. Na Dojranu red od dva kilometra - navela je ona.

Kada su stigli do kolone, odlučila je da sa dve ćerke priđe policajcu i zamoli da porodici, zbog zdravstvenog stanja mlađeg deteta, omogući da pređe preko reda.

- Muž je vozio auto, a ja povedem stariju i uzmem mlađu ćerku u naručje i odem do šaltera da pitam možemo li preko reda. Policajac upita nešto starijeg kolegu i reče: “Policajac može vas da propusti, ali auto ne, jedino da idete od auta do auta da pitate da vas ljudi propuste”. Upitah ga: “Jeste li svesni koliko je auta pre nas?” - napisala je.

Na kraju je, kako tvrdi, sa decom peške prešla granicu, dok je suprug ostao u automobilu čekajući da dođe na red.

- Pređem s decom peške granicu, držeći ovu malu dva sata u rukama, dok muž nije prošao kroz gužvu. A policajce blagoslovim. Bog sve vidi. Nijedno dobro delo neće proći nenagrađeno, niti loše nekažnjeno - zaključila je.

“Sve zavisi od toga kakav je neko čovek”

Njena objava izazvala je veliki broj reakcija članova grupe Grčka.info, ali i pokazala da iskustva putnika mogu biti potpuno različita čak i na istim graničnim prelazima.

- Bukvalno sve zavisi od toga kakav je neko čovek. Pre neki dan je žena pisala o sličnoj situaciji. Otišla da pita, još je policajac izašao da ih potraži i napravili su mesta da mogu da prođu između drugih vozila - navela je jedna učesnica rasprave.

Slično iskustvo opisala je i druga majka, ali uz potpuno različit tretman na dva prelaza.

Na Dojranu su nas pustili bez problema i Grci i Makedonci, ali u povratku preko Evzonija Grci su nas lagano pustili, a Makedonac je rekao da iskorišćavam bolesno dete da bih brže prešla granicu. Moj suprug je otišao kod njegovog šefa i pustili su nas odmah. Dete ima 10 godina i 100 odsto invaliditeta - napisala je ova majka.

Empatija ili pravilo?

Među komentarima bilo je i onih koji smatraju da ovakve situacije mogu biti uređene samo empatijom jer, kako su naveli, ne postoji zakon koji tako reguliše prelazak granice osoba sa invaliditetom.

Jedan od komentatora ove objave, naime, naveo je da službenici nemaju zakonski osnov da nekoga izdvoje iz kolone vozila na graničnom prelazu.

- Uz svo dužno poštovanje, nema zakona za prioritet prilikom prelaska graničnog prelaza. Svaki putnik može da ustupi svoje mesto u redu, ali da se službenik samostalno odluči da nekoga propusti mimo reda može ga dovesti u problem. Empatija je jedno, a zakonska pravila nešto sasvim drugo - naveo je.

Bilo je sličnih mišljenja i samih roditelja dece sa invaliditetom.

To što mi imamo decu sa invaliditetom nije nam Bogom dano da imamo svuda prednost. To zavisi od empatije. Kada naiđem na nerazumevanje, nikada ne pomislim “Bog sve vidi”, već “oprosti im, ne znaju moju muku” - napisala je jedna majka deteta sa invaliditetom.

Da li porodice sa decom sa invaliditetom imaju pravo prvenstva na granici?

Upravo zbog svega navedenog, pitanje koje se najčešće ponavljalo u mnogobrojnim komentarima ove objave glasilo je: “Zar ljudi sa invalidskom karticom nemaju prednost na granici”?

Što se tiče domaćeg zakonodavstva, ZOBS kaže da je granična kontrola uređena propisima o bezbednosti i prelasku državne granice, ali njima nije predviđena obavezna mogućnost da se putnička vozila sa osobama sa invaliditetom izdvoje iz kolone.

To za “Blic” potvrđuje i advokat Vladimir Miljenović, stručnjak za pravna pitanja iz domena saobraćaja, ali napominje da se u ovakvim situacijama može razmišljati o aspektu člana 6. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invalidtetom.

- To je, dakle, situacija gde je to lice stavljeno u nepovoljniji položaj prividno zasnovan na načelu jednakosti i nediskriminacije, jer ta lica nisu jednaka sa licima koja imaju normalno zdravstveno stanje. Možemo, dakle, tumačeći taj član 6. Zakona, reći da bi onda oni trebali da budu propušteni i da ne čekaju u koloni, ali, u isto vreme, mislim da dodatni zakonski podakt ili depeša koja je dostavljena graničnoj policiji MUP-a Srbije u vezi toga - ne postoji. Uz to, ne znamo u ovom konkretnom slučaju kakvi zakonski propisi važe za Grčku i Severnu Makedoniju – priča Miljenović.

S druge strame, ako uporedimo dve porodice - jedna sa zdravim a druga sa detetom sa invaliditetom, bilo psihičkim bilo fizičkim, i ako ih tretiramo jednako, oni su sa stanovišta zdravlja u nejednakoj situaciji i porodica sa detetom sa invaliditetom je diskriminisana. A granični prelaz, sam po sebi, znači dodatno izlaganje stresu koje psihofizički zdravo lice mnogo lakše amortizuje nego dete sa invaliditetom – ukazuje naš sagovornik.

S obzirom na to kakva su različita iskustva naveli učesnici rasprave u Fejsbuk grupi Grčka.info, praksa pokazuje da pomoć najčešće zavisi od procene službenika na terenu i konkretnih okolnosti na graničnom prelazu. Odnosno, od dobre volje onoga ko se tog dana nalazi sa druge strane graničnog šaltera.

Izuzeti od EES sistema

Ono što je ranije objavljeno, a što je potvrdilo Odeljenje granične policije i carine Evzoni, deca sa autizmom, posebnim potrebama ili smanjenom pokretljivošću biće potpuno izuzeta od kontrole biometrijskih podataka, odnosno od EES sistema.

Bonus video:

(Espreso/Blic)