Malo ko zna kako je nastao naziv Babin zub: Legenda koju meštani čuvaju vekovima i prenose sa kolena na koleno

Na Staroj planini gotovo da ne postoji vrh, izvor ili stena za koje se ne vezuje neka priča. Meštani ovog kraja vekovima su objašnjavali neobične oblike prirode legendama koje su se prenosile s kolena na koleno, pa su mnoge od njih opstale do danas. Među njima je možda najpoznatija ona o Babinom zubu, jednom od najlepših i najprepoznatljivijih vrhova u Srbiji.

Na prvi pogled, ime deluje neobično i pomalo šaljivo. Mnogi koji prvi put čuju za Babin zub zapitaju se kakve veze jedna baka može imati sa ogromnom stenom koja se uzdiže gotovo 1.800 metara iznad mora. Upravo odgovor na to pitanje krije jednu od najlepših planinskih legendi u Srbiji.

Kako je Babin zub dobio ime?

Na nadmorskoj visini od oko 1.758 metara uzdiže se kamena litica čiji oblik zaista podseća na veliki zub koji izranja iz planinskog grebena. Naučnici upravo u tom karakterističnom izgledu vide objašnjenje naziva.

Međutim, među stanovnicima Stare planine mnogo je živopisnija priča koja se i danas prepričava.

Prema najpoznatijem narodnom predanju, jednom davno jedna starica pokušala je usred zime da pređe planinu. Sneg je bio dubok, vetar nemilosrdan, a ledene staze gotovo neprohodne. Dok se mukotrpno probijala kroz smetove, okliznula se i pala na oštru stenu. Pri padu je, kaže legenda, izgubila zub.

Od tog dana narod je ovaj kameni vrh počeo da naziva Babin zub.

Postoji i druga verzija legende

Kao i svaka dobra narodna priča, i ova ima više verzija.

Po drugom predanju, starica nije zaista izgubila zub, već je, zatečena surovošću planine i jakom zimom, uzviknula da joj je "ispao zub" od straha i hladnoće. Ljudi su kasnije upravo taj događaj vezali za neobičnu stenu i ime je ostalo do danas.

Iako istorijski dokazi za ove priče ne postoje, upravo ovakve legende vekovima čuvaju duh Stare planine i predstavljaju deo njenog kulturnog nasleđa.

Šta kaže nauka?

Geografi smatraju da je naziv najverovatnije nastao zbog samog izgleda stene, koja svojim oblikom zaista podseća na veliki zub.

Takva objašnjenja česta su kod planinskih vrhova širom Srbije, ali narodna mašta gotovo uvek pronađe zanimljiviju priču od naučnog tumačenja. Zato se legenda o baki koja je izgubila zub i danas prepričava gotovo svakom posetiocu koji stigne na Staru planinu.

Jedan od najlepših vidikovaca u Srbiji

Babin zub danas nije poznat samo po svom imenu. Sa njegovih padina pruža se jedan od najlepših pogleda na Staru planinu. Prostrani pašnjaci, guste bukove šume, stenoviti grebeni i nepregledni planinski vrhovi ostavljaju bez daha u svako doba godine.

Tokom zime ovo područje privlači skijaše iz cele Srbije, dok leti postaje omiljena destinacija planinara, ljubitelja prirode, fotografa i svih koji žele da pobegnu od gradske vreve.

Posebnu draž daje činjenica da je priroda ovde ostala gotovo netaknuta, pa svaki uspon pruža osećaj kao da ste zakoračili u neki drugi svet.

Šta još vredi obići?

Poseta Babinom zubu često je tek početak istraživanja Stare planine.

U njegovoj blizini nalaze se vodopad Tupavica, jedan od najlepših u Srbiji, Rosomački lonci, poznati i kao Slavinjsko grlo, brojni planinski izvori, vidikovci i pešačke staze koje vode kroz neke od najočuvanijih predela naše zemlje.

Zbog toga mnogi planinari kažu da se na Staru planinu ne dolazi samo zbog jednog vrha, već zbog doživljaja koji ostaje dugo nakon povratka kući.

Možda nikada nećemo sa sigurnošću saznati da li je neka baka zaista izgubila zub na ovoj planini ili je sve nastalo iz mašte ljudi koji su ovde živeli. Ali upravo u tome leži čar ovakvih mesta. Dok priroda ostavlja bez daha svojom lepotom, legende joj daju dušu. A Babin zub je jedan od najlepših dokaza da se na Staroj planini istorija, priroda i narodna predanja i danas prepliću na svakom koraku.

Bonus video:

(Espreso/Ona.rs/TM)