Programerka iz Novog Sada napustila sve da bi živela na reci: Napravila dom, a računi joj samo 1.200 dinara

Kada razmišljamo o uspešnim programerima, prva asocijacija su moderne staklene kancelarije i ubrzan gradski život. Međutim, tridesetjednogodišnja Jovana iz Novog Sada razbila je sve šablone. Do 2021. godine radila je klasičan programerski posao, a onda je odlučila da svoj dom doslovno stavi na točkove. Danas živi u Nacionalnom parku Fruška gora, na divljoj obali Dunava između Banoštora i Suseka, u prikolici koju je sama dizajnirala. Ipak, njen put do savršenog mira nije bio romantična bajka, već avantura ispunjena izazovima, inženjerskom snalažljivošću i prelomnim životnim lekcijama.

Od ljubavi prema veslanju do gorkog razočaranja

Njen put ka životu na reci počeo je kroz ljubav prema veslanju na SUP (stand-up paddle) daskama. Svoju prvu dasku kupila je u maju 2021. godine, u jeku pandemije koronavirusa, a već u junu i drugu za prijatelje. Prva "baza" bilo joj je Bešenovačko jezero, gde je provela sezonu i po, iznajmljujući daske i organizujući takmičenja. Međutim, ubrzo se suočila sa surovom stranom prirode, ali i ljudi. Tokom jedne superćelijske oluje, njenih 26 dasaka bilo je vezano sajlom na plaži. Neko je iskoristio haos, pokidao ručke, oslobodio daske i bacio ih u vodu, uzvikujući da su to "besplatni supovi". Ljudi su ih vozili celog dana, a potom odneli kućama, pa je Jovana tada ostala bez 19 dasaka. Preko sajta KupujemProdajem uspela je da pronađe samo tri svoje daske, od kojih su dve bile kod jednog čoveka, a jedna kod drugog, pri čemu su obojica bili pripadnici policije. Duboko razočarana, napustila je Bešenovačko jezero i preselila se na Srebrno jezero. Upravo tamo, u hladu jednog ogromnog bora, rodila se ideja da spoji freelance izradu sajtova i rentiranje dasaka, ali tako da posao vodi sa ležaljke.

Inženjerski podvig: Prikolica od "astronomskog" materijala

Da bi ostvarila zamisao o mobilnoj kancelariji, Jovana je u svesci nacrtala prikolicu, odnosno specifičan kontejner na točkovima. Proizvođači su je redom odbijali, tvrdeći da konstrukcija i teška stakla ne bi izdržali truckanje. Umesto odustajanja, otišla je direktno kod direktora jedne firme i ponudila rešenje. Predložila je korišćenje polikarbonata umesto stakla, pošto je taj materijal čak 300 puta jači od stakla i koristi se za vizire astronauta. Ideja je oduševila proizvođača, koji je na kraju i sam uvrstio takvu prikolicu u svoju zvaničnu ponudu. Ceo projekat koštao je oko 9.000 evra, što je uključivalo prikolicu uvezenu iz Poljske, homologaciju, registraciju i transport koji je zbog početka rata u Ukrajini skočio sa prvobitnih 1.000 na 3.000 evra. Spoljašnjost prikolice, nazvane Milky Wave, sprejevima je oslikao novosadski umetnik Uroš Roš Panonski. Nakon što je još jednu zimu pokušala da provede radeći klasičan posao u gradu, izdržavši jedva šest meseci, definitivno je izbacila daske iz prikolice, ubacila krevet i pretvorila je u svoj stalni dom.

Kako naći savršenu lokaciju? Pitajte "šerifa" Prsoja

Iako njena porodica već 26 godina ima vikendicu u tom kraju, Jovana je želela svoj komad obale u prvom redu do vode. Rešenje je potražila na tradicionalan seoski način, tako što je otišla u lokalnu Kafanu kod Bajre, odnosno Čardu plavi Dunav, i zatražila savet meštana. Svi su je uputili na Prsoja, lokalnog "šerifa" i čoveka za sve. On joj je otkrio potpuno izolovano mesto na samom kraju obale sa otvorenim i čistim pogledom na reku. Pošto njen automobil nije mogao da savlada nepristupačan teren, Prsoje je svojom "kampanjolom" odgurao prikolicu na idealnu lokaciju. Danas je okolina gusto načičkana kamperima, ali je Jovanin kutak ostao netaknuta oaza.

Život na baterije: Mesečni računi tačno 1.200 dinara

Najfascinantniji aspekt Jovaninog života je njena potpuna samoodrživost. Njen jedini fiksni mesečni račun iznosi 1.200 dinara, i to isključivo za Wi-Fi internet, koji joj je neophodan za držanje online kurseva o izradi veb-sajtova. Jovana ističe da bi njeni računi bili nula kada bi bila u penziji. Njen dom u potpunosti funkcioniše po principu "života na baterije", pošto poseduje solarne panele, Ecoflow stanicu, mali akumulator od kosačice od 18Ah i veliki traktorski akumulator od 140Ah. Preko invertera obezbeđuje napajanje prenosivog sistema za rasvetu, internet, punjače za telefon i laptop, pa čak i kompresorski frižider. Za uređenje dvorišta koristi akumulatorski alat, pa tako nakon što se povredila motornom testerom, otac joj je doneo malu teleskopsku testeru na baterije "za devojčice", kojom sada krči grane vrbe radi svetlosti i vazduha. Vodu donosi sa izvora, a kupa se u Dunavu ili pomoću prenosivog tuša na baterije koji spušta u lavor ili flašu.

Ekologija, krave i lekcija o dabrovima

Život u zaštićenom području zahteva posebno poštovanje prirode, pa je Jovana svesno odbila hemijski toalet i nuždu obavlja u obližnjoj šumici, svaki put na drugom mestu, stvarajući prirodni kompost. Od te savršene "crnice" planira uskoro da napravi baštu za domaći paradajz i tikvice. Ishrana joj je jednostavna, uglavnom bazirana na pirinču, pastama i povrću. Oko nje buja divlji i domaći svet, krave redovno dolaze na pašnjak ispred prikolice, kupaju se u Dunavu i sunčaju na pesku, dok su joj prvi komšije dabrovi. Kada je dvanaestogodišnji dečak Đole predložio da sruše dabrovu branu kako bi lakše pecao, Jovana mu je održala ekološku lekciju i objasnila da su dabrovi na našim prostorima bili istrebljeni zbog krzna čitavih 100 godina pre nego što su ponovo naseljeni iz Nemačke. Naučila ga je da dabrovima zubi rastu celog života i da moraju da glodaju drveće, kao i da njihove brane stvaraju mikrosvet bez kojeg bi ribe, ptice i insekti ostali bez hrane. Pored divljih životinja, društvo joj pravi sedmogodišnja mešanka Arija, pas sa povređenom šapicom, koja je verno prati na veslačkim avanturama po dunavskim meandrima dugim i po 11 kilometara.

Vreme koje se meri suncem

Preseljenje na Dunav trajno je promenilo Jovaninu percepciju vremena i odnosa sa ljudima. Još tokom pandemije naučila je da uživa u samoći i prestala da koristi društvo samo za popunjavanje vremena. Vrata njenog doma su uvek otvorena za prijatelje, ali podjednako uživa i u danima potpune samoće. Njen biološki sat sada je potpuno usklađen sa prirodom, pa se budi prirodno oko 6.30 ujutru, uz cvrkut ptica i prve zrake sunca. Ona svedoči da na reci čovek ima duplo više vremena i duplo brže se naspava, te da su joj četiri sata spavanja na Dunavu kao osam sati u gradu, gde se budila otečena i zavisna od kafa. Svakodnevicu završava spokojno, zatvarajući oči i otvarajući ih ujutru sa mišlju koliko je lepo, čime dokazuje da su za sreću potrebni samo malo hrabrosti, jasna vizija i duboko poštovanje prema prirodi.

Bonus video:

(Espreso/Izazovi avanturu/Mondo/D.S.)