Biljka koju Srpkinje masovno sade u dvorištima je u mnogim zemljama Evrope zabranjena: Kazne za gajenje su paprene

U Srbiji se krije izuzetno bogat biljni svet sa preko 3.700 vrsta, a najpopularnije biljke mogu se podeliti u nekoliko kategorija koje se tradicionalno gaje, koriste u lekovite svrhe ili krase prostore širom zemlje.

Ako planirate da obogatite svoju baštu novim biljkama, dobro je da se prethodno informišete o njihovim karakteristikama i mogućem uticaju na okolinu. Na taj način možete uživati u lepom dvorištu, a istovremeno doprineti očuvanju prirodnog ekosistema.

Primera radi, jedna biljka sa raskošnim plavim, ljubičastim i ružičastim cvetovima već godinama je popularna među domaćicama u Srbiji. Otporna je i ne zahteva nikakvu negu, ali njeno unošenje u prirodu ili nekontrolisano širenje podleže ograničenjima u nekim državama Evropske unije.

Zemlje poput Finske, Nemačke i Švedske pokrenule su radikalne akcije za njeno iskorenjivanje, dok zakoni predviđaju oštre kazne za njeno širenje.

Zbog čega je lupina u Evropskoj uniji na crnoj listi, a kod nas krasi hiljade dvorišta?

Stručnjaci upozoravaju da se višegodišnja lupina veoma lako širi i može da potisne domaće biljne vrste, zbog čega se smatra invazivnom u određenim područjima.

Njeno seme se lako raznosi, brzo osvaja nove površine i stvara guste zasade koji drugim biljkama oduzimaju prostor, svetlost i hranljive materije.

Osim što menja prirodni sastav vegetacije, njeno širenje može uticati i na biodiverzitet, odnosno na ravnotežu između biljnih i životinjskih vrsta u određenom području. Zbog toga stručnjaci savetuju da se ovakve vrste sade odgovorno i da se spreči njihovo nekontrolisano razmnožavanje.

To, međutim, ne znači da je svaka lupina svuda zabranjena. Pravila se razlikuju od države do države, a ograničenja se uglavnom odnose na zaštitu prirodnih staništa i sprečavanje širenja invazivnih vrsta.

Šta to znači za baštovane?

U praksi, to znači da se lupinama mora pristupati sa oprezom: ne isplati sejati ih previše, razmnožavati ili premeštati na nove lokacije, posebno van bašte, na livade, pored puteva ili ivice šuma. Ako biljka već raste na vašoj parceli, najbolje je sprečiti da osipa seme, nakon cvetanja uklonite cvetne glavice pre nego što proizvedu mahune. Za veće grudve, najbezbednije je iskopati biljku zajedno sa korenjem i odložiti ostatke kako ne bi ponovo završili u životnoj sredini, na primer, ne preko ograde, u divljem kompostu ili na pustoši.

Da li je lupina opasna za ljude i životinje?

Njeni divlji varijeteti sadrže visoke koncentracije alkaloida (lupinina i sparteina) koji su toksični.

Svi delovi ove biljke, a naročito seme, otrovni su za pse, mačke i stoku ako ih pojedu. Trovanje se naziva i lupinoza.

Bonus video:

(Espreso / A.C)