Ako imate ovakav bračni ugovor, u nekim zemljama možete da izgubite sve preko noći! Evo kako da zaštitite imovinu

Nemački bračni ugovor pruža pouzdanu zaštitu – ali samo dok bračni partneri žive u Nemačkoj. Svako ko se, iz bilo kog razloga, odluči da se preseli u inostranstvo – na primer zbog nižih poreskih stopa u Švajcarskoj, Italiji, Portugalu ili Dubaiju, ili zbog života u austrijskim planinama – sa sobom doduše nosi svoju imovinu, ali ne nužno i pravni režim koji je štiti. Pitanje gde ugovor "putuje" sa vama, a gde biva retroaktivno poništen, predstavlja ključni problem za međunarodno mobilne parove, ali rešenje se može implementirati u okviru jednog jedinstvenog dokumenta.

Ovakvi slučajevi su u praksi mnogo češći nego što se misli. Nemački par pre braka pažljivo overi ugovor kod notara: ugovore modifikovanu zajednicu stečene imovine, izuzmu firmu iz direktne podele, umereno prilagode izjednačavanje penzijskih prava i unesu preambulu koja dokumentuje njihove motive. Iz nemačke perspektive, to je uzoran primer uspešne zaštite imovine (Asset Protection).

Međutim, ako par godinama kasnije zbog posla preseli u Švajcarsku i ugovor ostavi u sefu, u slučaju razvoda švajcarski sudija otvara pitanje primene merodavnog imovinskog prava koje može potpuno obesmisliti nemačke dogovore.

Zbog izostanka izričitog izbora prava, supružnici automatski i retroaktivno – od dana sklapanja braka – potpadaju pod švajcarski režim učešća u stečevini (Errungenschaftsbeteiligung). Nemački ugovor u svojim ključnim imovinskopravnim odredbama ostaje bez efekta, jer jednostavno nije „prešao“ granicu.

3 ključne činjenice o međunarodnom riziku za ugovore

Zaštita imovine zavisi od lokacije i upravljanja: Čim životni uslovi postanu međunarodni, zaštita imovine u braku prestaje biti isključivo tema porodičnog prava, već postaje pitanje lokacije i upravljanja (Governance). Promena prebivališta ne menja samo poreske obaveze i nasleđivanje, već može potpuno promeniti režim po kojem se imovina deli u slučaju razvoda.

Pogrešno je posmatrati razvod kao jedinstven pravni blok; imovinskopravne posledice razvoda zapravo se razlažu na nekoliko nezavisnih statuta koji nakon selidbe mogu krenuti potpuno različitim pravcima.Četiri statuta koja se razdvajaju prilikom selidbe: Prvi je imovinskopravni statut (pitanje da li se stečeno deli ili imovina postaje zajednička), koji je unutar EU-a u velikoj meri unificiran Evropskom uredbom o imovinskim režimima za brakove sklopljene od 29. januara 2019. Drugi je statut razvoda (pretpostavke samog razvoda) regulisan Uredbom Rim III, koja važi u užem krugu država koje nisu potpuno iste kao članice Uredbe o imovinskim režimima. Treći je statut izdržavanja, koji se redovno pomera prema novom pravu uobičajenog boravišta. Četvrti je izjednačavanje penzijskih prava (Versorgungsausgleich), što je nemačka specifičnost koja u većini stranih pravnih sistema uopšte ne postoji ili se rešava kroz potpuno drugačije mehanizme.

Tri skupe zablude koje uništavaju kapital

Prva zabluda je da je EU pravo svuda isto, što nije tačno jer se zakonski imovinski režimi članica drastično razlikuju – od nemačke zajednice stečevine do italijanske zajedničke imovine. Druga zabluda je da nemački ugovor automatski važi svuda, dok u stvarnosti van EU-a (poput Švajcarske ili Emirata) on bez izričitog izbora prava ne pruža pouzdanu zaštitu. Treća zabluda je stav da će se sve to urediti kasnije u inostranstvu – primeri poput Portugala pokazuju da naknadne izmene imovinskog režima zakonski uopšte nisu dozvoljene nakon sklapanja braka, a u trenutku razvoda redovno izostaje i spremnost druge strane za potpisivanje bilo kakvog novog ugovora.

Brzi pregled šest ključnih inostranih destinacija

Kako se različite države odnose prema nemačkim ugovorima i bračnoj imovini objašnjava Kristijan Hansen, advokat i osnivački partner u kancelariji Steinpichler RAe u Minhenu, koji se bavi poreski efikasnim međunarodnim strukturiranjem imovine i firmi:

Švajcarska: Kao država van EU-a, Švajcarska ne primenjuje Evropsku uredbu o imovinskim režimima, već sopstveno međunarodno privatno pravo. Bez izričitog izbora prava, imovinski režim određuje se prema stvarnom zajedničkom prebivalištu, a selidba u Švajcarsku uzrokuje promenu statuta retroaktivno na dan sklapanja braka. Ovo je slučaj sa najvećim potencijalom za neprijatna iznenađenja, a rešava se isključivo ugovorom ili pismenim izborom prava u korist domaćeg prava.

Austrija: Primjenjuju se Uredba o imovinskim režimima i Rim III. Međutim, zakonski imovinski režim tamo nije zajednica stečen imovine, već odvojenost imovine tokom braka, uz sudsku podelu bračne stečevine i uštede prema načelu pravičnosti nakon razvoda. Umesto nemačke matematičke logike, na snagu stupa sudska procena. Za brakove od 2019. statut određen uredbom ostaje važeći pri odlasku, ali se nadležnost i sprovođenje menjaju, dok stariji brakovi potpadaju pod austrijsko međunarodno privatno pravo.

Češka: Učestvuje u Uredbi o imovinskim režimima, ali ne i u Uredbi Rim III. Imovinsko pravo je stoga usklađeno sa EU-om, ali se statut razvoda ravna prema autonomnom češkom pravu, gde je zakonski režim zajednica stečene imovine. Češka je školski primer da „EU“ ne znači „jedinstveno pravo“.

Italija: Zakonski imovinski režim je comunione legale dei beni, što znači da sve što je stečeno uz naknadu tokom braka postaje zajedničko vlasništvo. To je potpuna suprotnost nemačkom sistemu u kojem svaki supružnik ostaje samostalni vlasnik svoje imovine, a nastaje tek obaveza novčanog izjednačenja. Za preduzetnike je ovo izuzetno opasno: udeli ili nekretnine stečene tokom braka mogu drugog supružnika učiniti suvlasnikom, što donosi ogroman rizik za upravljanje firmom koji prevazilazi običnu novčanu isplatu.

Portugal: Zakonski režim je zajednica stečevine (comunhão de adquiridos). Ključna specifičnost koja iznenađuje nemačke klijente jeste da portugalsko pravo u pravilu uopšte ne dozvoljava izmenu imovinskog režima nakon sklapanja braka. Ko računa na to da će stvari rešavati naknadno na terenu, doživeće pravni brodolom.

Dubai i Ujedinjeni Arapski Emirati: Koncept imovinskog režima ili izjednačavanja stečevine u kontinentalnoevropskom smislu ovde ne postoji. Od 1. februara 2023. za nemuslimane važi Savezni dekret-zakon br. 41/2022 o građanskom ličnom statusu – sekularni režim sa razvodom bez utvrđivanja krivice.

Automatska podela na pola ne postoji; sud o finansijskoj kompenzaciji i izdržavanju odlučuje po slobodnoj proceni, a bračni ugovor može sadržati pravila za period tokom i nakon braka. Zato je ovde ključno aktivno ugovoriti izbor domaćeg prava i ugovorne regulative, umesto nadanja u automatizme.

Kako sastaviti "putno sposoban" bračni ugovor?

Svi ovi međunarodni rizici mogu se uspešno kontrolisati u okviru jedne jedine, kvalitetno sastavljene javnobeležničke isprave. Za potpunu pravnu sigurnost preko granica, ugovor mora sadržati sledeća četiri stuba:

1. Dvostruki izbor prava: Evropska uredba o imovinskim režimima dopušta izričit odabir prava merodavnog za imovinske odnose, dok Uredba Rim III omogućava isto za pravo razvoda. Ugovor koji treba da „putuje“ sa vama mora izričito sadržati oba izbora prava, a ne samo imovinskopravnu klauzulu. Ako se želi retroaktivni efekat od početka braka, to se mora posebno ugovoriti jer naknadne izmene u pravilu važe samo za budućnost.

2. Međunarodna formalna postojanost: Ugovor mora biti sastavljen i overen tako da može izdržati zahteve kontrole forme i sadržaja kako u matičnoj državi, tako i u državi useljenja. Detaljna preambula koja dokumentuje početnu ekonomsku situaciju pomaže stranim sudovima prilikom procene pravičnosti ugovora.

3. Posebno osiguranje za treće zemlje: Za države van EU-a, poput Švajcarske ili Emirata, opšti EU izbor prava nije dovoljan. Tamo je potreban izbor prava koji je važeći prema njihovom lokalnom međunarodnom privatnom pravu. Pre same selidbe u treće zemlje, preporučuje se hitna potvrda ili dopuna ugovora prema tamošnjim pravnim propisima.

4. Usklađenost sa društvenim i naslednim ugovorom: Posebno u italijanskom slučaju zajedničke imovine, ugovor o osnivanju društva (firme) mora kroz klauzule o imovinskom režimu, otpremninama i vinkulaciji sprečiti da bračni drug zakonom postane suosnivač ili član uprave. Bračni, društveni i nasledni ugovori moraju biti u potpunom skladu i ne smeju biti u suprotnosti jedan s drugim.

Skriveni poreski rizik

Promena porodičnopravnog okruženja nosi i ozbiljne poreske zamke koje se često previđaju u klasičnom porodičnom savetovanju. Prelazak u strani imovinski režim može ugroziti nasledno-poreske olakšice fiktivne zajednice stečevine prema nemačkom pravu, dok sama selidba izvan zemlje, u slučaju posedovanja udela u kapitalnim društvima, automatski aktivira takozvani porez na odlazak (Wegzugsbesteuerung). Razvod, dakle, nije jedini imovinski šok koji selidba može izazvati.

Bračni ugovor vredi onoliko koliko iznosi domet njegove pravne snage. Dok god supružnici ostaju u matičnoj zemlji, on savršeno ispunjava svoju svrhu. Ali čim životni uslovi postanu međunarodni, kvalitet same overe više nije jedini presudni faktor; ključno postaje pitanje da li ugovor sa sobom nosi zaštitu i preko državne granice. Svako ko planira odlazak u Kitzbühel, Cirih, Milano, Lisabon ili Dubai, trebalo bi svoj bračni ugovor na vreme učiniti „sposobnim za putovanje“. Najbolje vreme za to svakako nije dan rastave, već dan kada partneri još uvek mogu bez problema da pogledaju jedno drugo u oči.

Bonus video:

(Espreso/blicbiznis/Feniks magazin/TM)