SILOVATELJI I UBICE PRED OVIM ČOVEKOM SKIDAJU TERET SA DUŠE: Sveštenik Dejan o ispovestima iz ZATVORA

“Zatvor je mesto u kojem je prisutna velika količina zla i greha, ali isto tako je i mesto gde se dogodi najveće i najiskrenije pokajanje” – kaže sveštenik Dejan Tripković, citirajući vladiku Jovana Ohridskog.

Upravo tome, već punih 13 godina punim srcem i bez predrasuda prema osuđenicima, svedoči protonamesnik Dejan Tripković, sveštenik eparhije valjevske, duhovnik u jedinom maloletničkom zatvoru u Srbiji - Kazneno-popravnom zavodu Valjevo, iza čijih zidova svoju kaznu služe mladići koji su u jednom ili više trenutaka svog života od 16. do 23. godine, počinili zločin.

Govoreći o svojim motivima da im bude duhovnik i pastir, Tripković kaže da oni potiču iz samih Hristovih reči – “u tamnici bejah, ne obiđoste me”.

- Sama zapovest Hristova je da se pomaže svima na marginama života, a takvi su i oni u zatvorskim ustanovama. Kao dete i dečak odrastao sam u sredini u kojoj su pojedini mladi ljudi imali problema sa zakonom, narkoticima i drugim zavisnostima. Bolelo me je i pogađalo da neko izabere put koji neminovno vodi u propast. Nakon završene Bogoslovije radio sam kao veroučitelj, a blagoslovom počivšeg vladike Milutina od 2013. godine sam duhovnik u KPZ, gde su takođe mladi ljudi – počinje sveštenik Dejan priču.

Hrist nije došao zbog pravednika, nego zbog grešnika

U jedinom srpskom zatvoru za maloletnike struktura osuđenika već poodavno više nije ista kao što je bila pre, na primer, pet decenija. Umesto sitnih prestupnika, dominantan broj štićenika je osuđen zbog ozbiljnih krivičnih dela – od onih vezanih za narkotike, do onih najtežih kao što su silovanja i ubistva.

- Ali, ako se promenila struktura, nije se promenilo ono što je isto i pre 30 i pre 1.000 godina, a to je njihov vapaj za smislom života. Kroz liturgiju koju služimo već godinu i po dana u hramu Svetog Dimitrija koji je sagrađen u zatvoru, kroz razna predavanja i razgovore, činimo ono što hrišćanstvo već 2.000 godina dokazuje – da je čoveku moguća obnova i da ponovo bude čovek – kaže sagovornik i dodaje:

- Savetujem im da budu svesni kazne koju moraju da odsluže, da se na prvom mestu pokaju pred Bogom i sobom, da vreme u zavodu pametno iskoriste, da rade na sebi kako bi bili spremni da se suoče sa svetom kad izađu odatle... Prenosim im Hristovu poruku da ih Bog voli i da on sam nije došao zbog pravednike, nego zbog grešnika. Budim im nadu da mogu da se promene – priča duhovnik valjevskog KPZ-a.

Svaka ispovest potresna, svačiji život je "roman"

Ispovest svakog od tih mladih ljudi koji su počinili zločin, naravno, sveta je tajna. Sveštenik svedoči da je svaka potresna na svoj način i svaka potvrđuje da je svačiji život "roman".

- Svedočio sam teškim ispovestima iz porodičnog ambijenta ispunjenog nasiljem i traumama, koji su doveli do toga to dete bude izloženo ulici, a to je uvek velika šansa za porok, zavisnost i kriminal. Ta dramatična porodična nasilja, u odnosu na ono što vidimo u filmovima ili TV serijama, zapravo su obima "na kvadrat" u stvarnom životu. Ali, kako sam svedok tih traumatičnih priča, tako sam i svedok promena kod tih mladih ljudi. I upravo su najviše iz sveta kriminala uspeli da se izvuku oni koji nisu bili zaboravljeni od porodice dok su bili u ustanovi – priča naš sagovornik.

Mnogi od njih, kako kaže, dok su u KPZ imaju mogućnost da završe školu ili zanat. Mnogi uspeju u tome iskreno se pokajavši i promenivši, “jer se greh nije toliko stopio sa njima”.

- Nažalost, nekima od njih se dešava da nakon isteka kazne ne budu prihvaćeni u društvu, da budu žigosani i u svom okruženju ne dobiju tu preko potrebnu drugu šansu da pokažu da su se promenili. Zato, uz sve ono što je naša misija među njima, neophodno je da crkva i sve druge institucije društva zajedno rade na njihovoj resocijalizaciji – kaže Tripković.

Zahvalni na putokazu da promene sebe

Onih štićenika ovog jedinog maloletničkog zatvora u Srbiji koji su se vratili na pravi put, kako ističe, ima. Javljaju se svom nekadašnjem zatvorskom duhovniku, čestitaju praznik, pohvale se da su se zaposlili, zasnovali porodicu, postali očevi...

Jedan od njih, seća se Dejan, venčao se upravo u hramu Svetog Nektarija Eginskog u Valjevu.

- Zahvalni su što smo im pokazali put da promene sebe, pa promeniti ceo sve oko sebe. Što smo im ponudili jednu drugu, bolju sliku sveta i perspektivu. Što su Boga upoznali tamo gde to nije lako jer, kako kaže jedna izreka, nije težak zatvor nego su teški zatvorenici" – zaključuje sveštenik Dejan Tripković.

Bonus video:

(Espreso / Blic)