Danas nikako, ali ni POD TAČKOM RAZNO OVO NE SMETE DA RADITE! Slavimo veliki hrišćanski praznik, jedno se NE PRAŠTA

Srpska pravoslavna crkva 31. maja obeležava jedan od najvećih hrišćanskih praznika - Svete Trojice, poznate i kao Duhovi ili Pedesetnica. Ovaj praznik dolazi 50 dana nakon Vaskrsa i smatra se danom kada je Sveti Duh sišao na apostole, čime je, prema hrišćanskom učenju, započeta misija Crkve u svetu.

Svete trojice spadaju među najvažnije praznike u pravoslavlju, odmah posle Božića i Vaskrsa, a praznovanje traje tri dana. U narodu su se vekovima sačuvali brojni običaji i verovanja koji se poštuju upravo na ovaj dan.

Zašto se praznik naziva Duhovi i Pedesetnica?

Praznik obeležava silazak Svetog Duha na apostole, događaj opisan u Novom zavetu. Naziv Pedesetnica potiče od činjenice da se slavi pedesetog dana nakon Vaskrsa, dok se naziv Svete trojice odnosi na Sveto Trojstvo – Boga Oca, Sina i Svetog Duha.

Prema crkvenom predanju, apostoli su tada dobili snagu da propovedaju Jevanđelje na različitim jezicima i krenu među narode širom sveta.

Zelenilo u kući donosi blagoslov

Jedan od najpoznatijih običaja za Svete trojice jeste unošenje zelenila u dom. Crkve se ukrašavaju travom, cvećem i granama, a vernici često isto čine i u svojim kućama. Ovaj običaj potiče još iz najranijih vremena hrišćanstva i simbolizuje obnovu života, napredak i duhovni preporod.

Mnogi veruju da grančice ili trava osveštane na praznik tokom cele godine čuvaju dom od nesreće i donose mir porodici.

Pletenje venčića od trave

Tokom bogosluženja vernici pletu venčiće od trave kojom su posuti hramovi. Ti venčići se potom nose kući i ostavljaju pored ikona ili kandila.

Narodno verovanje kaže da venčić simbolizuje zaštitu, zdravlje i blagostanje, pa ga mnogi čuvaju sve do narednih Duhova.

Na ovaj praznik ne rade se teški poslovi

Po narodnom običaju, tokom sva tri dana praznika trebalo bi izbegavati teške fizičke i kućne poslove. Vreme je namenjeno molitvi, okupljanju porodice i odlasku u crkvu.

Pošto je u pitanju veliki praznik obeležen crvenim slovom, vernici nastoje da dan provedu u miru, bez svađa i teških obaveza.

Običaj koji se vezuje za ponoć

U pojedinim krajevima Srbije sačuvano je staro narodno verovanje da bi uoči Duhova, tačno u ponoć, trebalo izgovoriti tihu molitvu za zdravlje, sreću i napredak ukućana.

Veruje se da je to trenutak kada čovek treba da se zahvali na svemu što ima i da u miru zamisli želju za naredni period.

Bonus video:

(Espreso/ Ona/ Prenela: T.M.)