Roditelji koji prave ove 3 greške odgajaju male narcise: Psihološkinja upozorila, sve kreće u ranom detinjstvu

Jedna psihološkinja otkrila je tri važne stvari koje mogu da pomognu roditeljima da smanje šansu da dete razvije narcisoidne osobine. Reč je o ponašanju kod kog dete stalno traži potvrdu da je posebno, bolje od drugih ili da mu sve pripada.

Licencirani klinički psiholog Šahzad Džalali objasnila je da narcisoidne osobine često kreću još u ranom detinjstvu, ali to ne znači automatski da će dete razviti narcisoidni poremećaj ličnosti.

"Mala deca su prirodno usmerena na sebe — tako se ego razvija", kaže ona.

Problem nastaje ako dete kasnije ne nauči da prihvati frustraciju, čuje "ne" i shvati da i drugi ljudi imaju osećanja i potrebe.

Prema njenim rečima, roditelji mogu dosta da utiču na to kroz tri važne stvari.

Granice uz toplinu i razumevanje

Jedna od najvećih grešaka jeste kada dete nauči da pravila ne važe za njega. Zato su granice i odgovornost veoma važni.

Ali, kako objašnjava Džalali, granice bez bliskosti lako mogu da pređu u sramoćenje i odbacivanje.

Poruka detetu treba da bude: "Volim te i brinem o tebi, ali ovo ponašanje nije u redu." Na taj način dete uči i odgovornost i zdravo samopouzdanje.

Pohvalite trud, ne samo rezultat

Drugi važan savet jeste da fokus bude na trudu, a ne samo na uspehu.

Ako dete oseća da vredi samo kada postiže rezultate, lako može da razvije potrebu za stalnim dokazivanjem i tuđim odobravanjem. Kada roditelji primete trud, dete lakše razvija stabilnu sliku o sebi — čak i kada nešto ne uspe iz prvog puta.

Empatija se uči kroz odnos

Treća važna stvar jeste razvijanje empatije.

Džalali naglašava da empatija ne dolazi samo kroz lekcije i objašnjavanja, već kroz iskustvo da je dete saslušano i shvaćeno.

Kada roditelji razgovaraju sa decom o emocijama i postavljaju pitanja poput: "Kako misliš da se ta osoba osećala?" dete postepeno uči da razume i tuđe emocije, ne samo svoje.

Nije problem samo u previše hvaljenja

Psiholog upozorava da narcisoidne osobine ne nastaju samo kada roditelji preterano hvale dete. Često se razvijaju i kod dece koja se osećaju zanemareno, neprimećeno ili stalno upoređivano sa drugima.

"Deci ne treba govoriti da su najbolja. Potrebno je da ih roditelji zaista vide", kaže Džalali.

Umesto: "Ti si najbolji/najbolja!", bolje je reći: "Baš si se potrudio/potrudila." I umesto etiketa poput: "Sebičan si", korisnije je: "To je nekoga povredilo, hajde da vidimo šta možemo drugačije."

Šta je zapravo cilj?

Na kraju, Džalali poručuje roditeljima da cilj nije odgajanje "savršenog" ili "najsamouverenijeg" deteta. Mnogo je važnije da dete nauči da prihvati "ne", da se nosi sa razočaranjem i da razume da su i njegova osećanja važna — baš kao i tuđa.

Bonus video:

(Espreso / Yumama / Nataša Zlatković)