SOFIJA IZ BAČKE PALANKE SE RAZVELA ZBOG KRAVA: Najlepša srpska farmerka je u štali uvek TIP-TOP SREĐENA!

Životna priča Sofije Plavšić, devojke koja brine o 450 krava na porodičnoj farmi u Bačkoj Palanci, isprepletena je odricanjima, borbom sa predrasudama i potragom za sopstvenim identitetom.

Iako posao u stočarstvu i dalje mnogi smatraju "muškim", Sofija Plavšić kaže da je vremenom naučila da se nosi sa predrasudama i komentarima okoline. Odrastanje u specifičnom okruženju, na farmi, podrazumevalo je brojna odricanja, manje slobodnog vremena i drugačiji način života od onog koji su vodili njeni vršnjaci, ali i jasnu odgovornost prema porodičnom poslu.

Sofijin put do titule "poljoprivrednika nove generacije" nije bio jednostavan...

"Kao većina tinejdžerki, kada sam upisivala srednju školu, nisam mogla da pronađem sebe", seća se Sofija i dodaje da je pod uticajem roditelja završila u ekonomiji.

"Kad je došlo vreme za fakultet, u početku nisam želela da ga upišem, ali su mama i tata insistirali... Međutim, vremenom sam shvatila da me ekonomija uopšte ne zanima i pronašla sam se u ovome."

Odlazak od kuće i nesuglasice s porodicom

Odlazak u Novi Sad na studije doneo je prve velike konflikte sa porodicom. "Dobijala sam džeparac koji mi nije bio dovoljan. Veliki grad, nove stvari, društvo... Nije da tata nije imao, već nije hteo da mi da, kako ne bih stalno tražila više", objašnjava Sofija.

Iz inata, ali i želje za nezavisnošću, Sofija je povukla radikalan potez: "Odlučila sam da odem od kuće, pronađem stan, posao i da ne zavisim od oca. Tri meseca nismo pričali jer sam radila kao konobarica. Kasnije sam napredovala i stigla do pozicije zamenika menadžera, na kraju i menadžera."

Ipak, distanca je pomogla obema stranama. "Sve se dešava s razlogom... To je bilo nešto što je moralo da se desi da se i tata i ja ohladimo – da on vidi koliko ne može bez mene, odnosno ja bez njih", priznaje Sofija.

Povratak u Bačku Palanku

Posle četiri godine studiranja ekonomije, Sofija je odlučila da se prebaci na Poljoprivredni fakultet, ali i da se vrati u rodni grad.

"Vratila sam se u Bačku Palanku jer nisam osoba koja bilo šta radi polovično. Ako nešto radim, hoću da to bude kako treba i da dam svoj maksimum. Takođe, bilo bi mi žao da niko ne nastavi porodični posao", priča Sofija o farmi koju su njeni roditelji gradili 35 godina.

Danas Sofija doslovno živi svoj posao. "Pre nekoliko godina napravili smo kuću u sklopu farme. Tu sam, tu je moja soba… Tu je sve što mi je potrebno za život. Suđeno mi je da, kada ustanem i izađem iz kuće, budem na farmi", kaže Sofija.

"Razvela sam se jer nisam mogla bez krava"

Posvećenost farmerskom životu uzeo je danak u Sofijinom privatnom životu, ali ona ne pravi kompromise kada su njene životinje u pitanju. "Bila sam u braku, probala sam, ali se nije slavno završilo, jer sam shvatila da bez krava ne mogu da živim. Koliko god to nekome zvučalo smešno ili suludo, drugačije zaista ne mogu", iskrena je Sofija o emotivnim odnosima koji zahtevaju udaljavanje od farme.

Sofijina okolina jasno vidi promenu na njoj od kada se u potpunosti posvetila stočarstvu. "Mnogo sam srećnija i raspoloženija... Svi mi kažu da vide promenu, pitaju me šta se desilo, a ja im samo kažem: vratila sam se kući", sa osmehom govori Sofija.

Doterana farmerka

Sofija je postala prepoznatljiva i po tome što ruši ustaljene predstave o ženama na selu. Njene krave navikle su na sve: "Mislim da više nema šta da ih iznenadi, jer sam u štalu ulazila i sa farbom na glavi, i sa viklerima i kapicom, našminkana, naparfemisana... Čak smo snimali i reklamu za parfem – krave i ja."

Sofija ohrabruje druge žene da se ne stide svog posla i da vode računa o fizičkom izgldu: "Nigde ne postoji pravilo da ne smeš da uđeš našminkana, sređena, iovakva i onakva... Zašto ja ne bih došla doterana na svoj posao, kao što sam ranije išla dok sam bila konobarica i menadžerka? Možda ne radim u košulji, već u radnom odelu, ali sam čista, mirišljava i našminkana. Volela bih da što više devojaka i žena koje se bave sličnim ili istim poslom slede moj primer."

Porodični posao bez predaha

Najveću zahvalnost i poštovanje Sofija gaji prema ocu, koji je sve stvorio svojim rukama. "Tata je poslednji put bio na moru devedesetih. Posvetio se farmi i sve radio sam. Sestra, brat i ja smo prvi put 2016. godine otišli sa mamom na more... Nikada svi zajedno nigde nismo otišli, čak ni na bazen, u banju, nigde", priča Sofija.

Danas u poslu učestvuje cela porodica, svako u svom domenu. Dok Sofija i njen otac rade oko krava, mlađi brat, koji je već sa deset godina seo za volan traktora, zadužen je za ratarstvo. "Čim je položio za traktor i dobio dozvolu, postao je nezaustavljiv. Niko mu ništa ne može i više mu niko ni za šta ne treba", ponosno priča o bratu.

Sestra, sa druge strane, studira veterinu u Novom Sadu i zadužena je za lečenje stoke, što Sofiji mnogo znači jer ima strah od injekcija. "Ja sam sa iglom na vi. Jednom sam imala situaciju kada sam kravi dala neke hormone, dobila je paralizu i nije se slavno završilo. Od tada ni iglu ni špric ne mogu da gledam, ali je zato tu sestra da odradi sve", kaže Sofija.

Borba sa predrasudama

Ono što Sofiju, kao mladu poljoprivrednicu, najviše boli jesu uvrede i neznanje šire javnosti. "Kosa mi se diže na glavi kada neko kaže 'seljak'. Postoji toliko drugih reči koje mogu da se upotrebe... Bukvalno dobijem ospice", revoltirano kaže i dodaje da izuzetno poštuje ljude koji su sve pošteno zaradili.

Dodatno je iritiraju komentari na društvenim mrežama o tome koliko poljoprivrednici navodno zarađuju, posebno kada su u pitanju državne olakšice za gorivo. "Ljudi vide samo novac i čuju: 'Jao, oni zarađuju'... A ne znaju da se gorivo dobija po nižoj ceni samo za određenu količinu, u odnosu na to koliko ko obrađuje zemlje. Jako me nervira kada računaju koliko neko zarađuje, a ne znaju koliki su troškovi, ne razmišljaju o tome koliko neko radi, koliko dugo nije otišao na more i da li uopšte ima slobodan dan."

Bonus video:

(Espreso / Blic žena / Simona Stanković)