DANAS JE SPASOVDAN, OVE OBIČAJE NIKAKO NE VALJA KRŠITI: Crveno je slovo, jedno je STROGO, ALI STROGO ZABRANJENO

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Vaznesenje Gospodnje, poznato kao Spasovdan.

Vaznesenje Gospodnje je praznik koji se slavi četrdesetog dana posle Vaskrsenja Hristova, kada se Gospod Isus Hrist uzneo na nebo. Ovaj događaj se uvek obeležava u četvrtak šeste nedelje posle Vaskrsa. Prema hrišćanskom verovanju, Gospod je nakon vaskrsenja proveo 40 dana sa učenicima, podučavajući ih kako da šire veru i njegovo učenje.

Istorija i značaj Spasovdana

Prema predanju, Gospod je izveo učenike do Vitanije, blagoslovio ih i uzneo se na nebo. Dok su učenici posmatrali oblak koji je sakrio Gospoda, anđeli su im rekli da će se Isus vratiti na isti način.

Gospod je vaskrsenjem pokazao da je jači od smrti. Prema predanju, na Maslinskoj gori rekao je učenicima: "Idite po svemu svetu i propovedajte svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen."

Spasovdan u istoriji Srbije

Spasovdan je kroz istoriju bio izuzetno poštovan. Dušanov zakonik, važan istorijski dokument srednjovekovne Srbije, donet je na Spasovdan 1349. godine, a dopunjen 1354. godine. Despot Stefan Lazarević je 1403. godine proglasio Beograd prestonicom, a grad je uzeo Spasovdan kao svoju krsnu slavu.

Običaji i verovanja

Običaji za Spasovdan potiču iz predhrišćanskih vremena. Na ovaj dan se organizuju litije, povorke koje sa sveštenicima obilaze oko crkve izgovarajući molitve. U mnogim selima ljudi se okupljaju oko mesnih zapisa – prastarih stabala koja se smatraju čuvarima sela. Takođe, mladići i devojke beru cveće za gatanje, verujući da je Spasovdan "dobar dan za gatanje."

Na Spasovdan se klalo jagnje i spremala cicvara. Prema starim verovanjima, na ovaj dan muškarci ne bi trebalo da se briju, žene da se umivaju, a deca da se kupaju. Veruje se da ne bi trebalo spavati na Spasovdan, jer će se inače dremati cele godine.

Obnova litija u Beogradu

Spasovdan kao slava Beograda obnovljen je 1993. godine, kada je litija prvi put posle 46 godina prošla ulicama grada. Poslednja litija pre toga održana je 1947. godine, nakon čega su komunisti zabranili ovu tradiciju.

Bonus video:

(Espreso/SrbijaDanas/Jovana Šipčić/Prenela: N.J)