"SARMU ĆU SPREMATI I KOD KUĆE": Posle 2 godine u Loznici, Minami Hošino vraća se u Japan, a evo šta kaže o Srbima!

"Pola moje duše raduje se povratku kući, a pola je tužno zato što se ovde osećam kao u svom drugom domu. Mnogo sam lepo dočekana, imala sam podršku ljudi na svakom koraku, na poslu u Turističkoj organizaciji grada Loznice (TOGL), na ulici, svugde, i to nikada neću zaboraviti... Loznica i Srbija zauvek su postali deo moga srca i presrećna sam zbog prilike da dođem i steknem ovo nezaboravno iskustvo", kaže dvadesetdevetogodišnja Minami Hošino iz Fukuoke, dan uoči odlaska iz Loznice u koju je došla u okviru programa Japanske vladine agencije za međunarodnu saradnju (JICA) na dve godine.

Ova nasmejana devojka brzo se uklopila u novu sredinu i postala omiljena, ne samo među kolegama u TOGL, već i Lozničanima. Pre dolaska nije mnogo znala o Srbiji, a kamoli Loznici, ono što je izguglala nije bilo baš toliko pozitivno, ali je čula da su ljudi ovde najgostoprimljivi u Evropi, a onda se i sama u to uverila.

- Verujem da su ljudi kao ogledalo. Kakav si ti prema njima uglavnom će i oni biti prema tebi. Ne samo Japanci već i Srbi, i ljudi širom sveta su kao ogledala. Naučila sam da je bolje videti stvari uvek i iz druge perspektive i onda možeš naći sopstveni odgovor. Za dve godine sam samo jednom išla u Japan, nisam ni to planirala, ali sam morala zbog master studija, jer nisam želela da propustim nijedan dan boravka u Srbiji – priča Minami.

Srpski je naučila odlično, a ako bi nekad "zapela" odmah bi joj pomagali, što je njoj mnogo lepo. Dosta toga je, kaže, u Srbiji dugačije od Japana gde su stvari mirnije i svedenije.

"Sarmu ću spremati i kod kuće"

- Mnogo toga sam naučila, hrana je odlična, a sarmu ću spremati i kod kuće. Baš sam bila iznenađena kada sam prvi put videla celu svinju, ili ovcu kako me "gledaju" sa ražnja. Na prvoj svadbi sam pitala šta se dešava? Znam, lep je povod, ali svi galame, buka je, mislila sam da se ljudi svađaju, onda sam se navikla da je ovde tako, bila sam na više svadbi, a videla sam da je i u restoranima muzika uglavnom glasna pa ako hoćeš razgovor treba malo vikati. Tako nije u Japanu. Naučila sam da igram i kolo.

- Ljudi su me pozivali i na slave i imam mnogo dobrih iskustava. Jedno od njih je i da sam naučila nešto što želim da ponesem, da ljudi dele osećanja, mnogo otvorenije nego u Japanu. To u Japanu deliš sa porodicom, ali ne sa prijateljima kao ovde. Ako si srećan ovde pozivaš sve, ne mariš da li će tvoji prijatelji dovesti svoje prijatelje, ili rođake, u Japanu moraš da znaš koliko ljudi dolazi. Kad ste srećni uživate zajedno, radujete se, ali i kada ste tužni pričate sa drugima i oni budi tužni, uz vas, kažete - tu sam uvek za tebe i bukvalno ste tu. Glasno pričate i mnogo psujete, pri čemu ste neverovatni kreativni, nema toga što ne psujete, Boga, Sunce, roditelje, svašta nešto – kaže nasmejana Japanka koja je oduševlja srpskom prirodom, a osim lozničkog kraja posetila je Beograd, Novi Sad, Suboticu i još neka mesta.

U Japanu kada hoćeš sa kolegama da razmeniš informacije ugovoriš sastanak, dok se ovde, kaže, priča o životu i onda odjednom dobiješ poslovnu informaciju.

- Misterija mi je kako su u radno vreme bašte u celom gradu pune i kako je sve opušteno. Srbi živaju u životu. Ne znam da li je stvarno tako, ali je utisak da ljudi ne brinu previše o budućnosti. Ako možeš da uživaš u kafi i suncu sa prijateljima ceniš taj tren i taj način razmišljanja mi se baš dopada – kaže Minami koja želi da se vrati jednoga dana i zato planira da uzme master turizma i koristi lepo iskustvo da unapredi vezu Srbije i Japana.

Posebno je dirnulo što Lozničani nisu zaboravili boravak njenih sunarodnika u Vukovom kraju sredinom prošloga veka kada je građena Viskoza, i o tome će pričati u domovini.

"Biću hodajuća reklama za Srbiju i Loznicu. Mnogo sam zahvalna"

- Biću hodajuća reklama za Srbiju i Loznicu. Mnogo sam zahvalna ljudima, kolegama iz TOGL, i Loznici koja me dočekala srdačno. Stekla sam prijatelje i ostaćemo u kontaktu – kaže na rastanku Minami Hošino čije se ime na srpski može prevesti kao Zvezdano Polje na Talasima Okeana.

Sada je već u Zemlji izlazećeg Sunca u koju je odnela mnoštvo uspomena na Loznicu, ljude, Srbiju, a najviše na prijatelje koje je stekla i toj vezi daljina neće biti prepreka. Sigurno će ponovo proći lozničkim šetalištem, a do povratka će u njoj Srbija u Japanu imati odličnog ambasadora, koji Loznicu nosi u srcu.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/D.S.)