Da li postoji realna opasnost od širenja hantavirusa na opštu populaciju? Dr Slavica Maris razrešila nedoumicu

Epidemiolog dr Slavica Maris izjavila je danas da ne postoji realna opasnost od širenja infekcije andskog soja hantavirusa na opštu populaciju posle pojave slučajeva zaraze hantavirusom na kruzeru "MC Hondus", zato što je potreban bliži i dugotrajan kontakt sa zaraženom osobom.

Dr Maris je izjavila da opasnost od pandemije hantavirusa ne postoji i zbog toga što su "rezervoari" ove infekcije specifična vrsta dugorepog miša koja živi u Južnoj Americi, a koja ne postoji u Evropi, zbog čega nije moguće širenje te infekcije s jedne životinje na drugu.

"Ako posmatramo sve putnike koji su boravili na brodu gde su mogli da dođu u kontakt sa ovim virusom, oni su svi stavljeni pod zdravstveni nadzor, prati se njihovo stanje tako da ne postoji mogućnost širenja ovog virusa na opštu populaciju", poručila je doktorka.

Maris je rekla da je registrovano 11 slučajeva oboljevanja među putnicima koji su bili na kruzeru, od toga devet potvrđenih i dva verovatna slučaja, i dodala da se sada prati zdravstveno stanje putnika u trajanju od 42 do 45 dana, koji su stavljeni ili u karantin ili u samoizolaciju.

Na pitanje kako se prenosi ovaj virus i koliko dugo kontakt sa zaraženom osobom treba da traje da bi se infekcija prenela na nekog drugog, Maris je objasnila da se hantivirusi prenose kontaktom sa ekskretima mišolikih glodara, odnosno urinom, izmetom ili pljuvačkom, kao i udisanjem tih aerosola čestica koje sadrže delove virusa iz ovih esktrakata zaraženih glodara.

Napomenula je da retkim slučajevima može put prenosa da bude hrana koja je sveže kontaminirana izlučevinama zaraženih glodara, i istakla da je samo u slučaju andskog soja hantavirusa dokazano prenošenje sa čoveka na čoveka.

"Potreban je duži i bliži kontakt, ali koliko dugačak i blizak to je individualno. Imamo primer u Argentini iz 2018. godine kada je obolelo 34 osobe sa 11 smrtnih ishoda, gde je inicijalni slučaj koji je imao simptome boravio na jednom rođendanu gde je bilo prisutno oko 100 zvanica. On se zadržao oko 90 minuta a uspeo je da prenese infekciju na druge. U principu potrebno je znatno duži kontakt i izlaganje infekciji", navela je ona.

Maris je dodala da je prvi slučaj na kruzeru bio čovek koji se zarazio u Argentini, a kasnije i njegova supruga i porodični prijatelji, što znači da je neophodan bliži i duži kontakt sa zaraženom osobom da bi se virus preneo na nekog drugog.

Odgovarajući na pitanje kako se leči infekcija hantavirusom s obzirom na to da ne postoji specifičan lek ili vakcina, Maris je rekla da se radi suportivna terapija, odnosno prate se klinički simptomi, eventualne komplikacije koje mogu da se jave.

"U slučaju andskog soja koji izaziva hantavirus prvenstveno su zahvaćena pluća i srce, pa se onda prate komplikacije na ovim organima. Kada je u pitanju druga bolest koju izazivaju hepahantan vriusi koja je prisutna na Balkanu i u Evropi, tu virus napada bubrege i krvne sudove", objasnila je ona.

Bonus video:

(Espreso / Agencije)