RUSKINJA ALEKSANDRA JE ZBOG SRBINA IZ UŽICA PRE 26 GODINA OSTAVILA SVE! Danas odgaja 11 dece, ovo je njena ispovest

U užičkom selu Stapari živi Aleksandra Stanić (44), majka jedanaestoro dece, koja je iz daleke Rusije došla u Srbiju i život posvetila porodici i domaćinstvu. Skoro dve i po decenije, kako sama kaže, nosi dete u utrobi ili na stomaku. Najmlađeg sina Aleksandra rodila je kod kuće, a samo pola sata pre porođaja držala je lopatu u ruci i radila u plasteniku.

S Milijom Stanićem za 26 godina braka podigla je šestoricu sinova i pet kćeri! Upoznali su se davne 2000. godine u Moskvi, gde je Milija radio na građevini. Aleksandra je imala tek 18, a on punih 28 leta. Sudbina je umešala prste u jednom balkanskom restoranu. Milijina pažnja, nežnost i romantična duša osvojili su je na prvi pogled.

"Bilo je to u julu, a već u novembru smo zajedno došli u njegov rodni kraj da slavimo Aranđelovdan. To je bila i moja slava. Kad smo stigli, pitao me je da li mi se dopada, da li bih mogla tu da živim. Kad je čovek mlad i zaljubljen, kao mi tada, ne razmišlja mnogo o sadašnjosti i budućnosti. I u šator da me doveo, meni bi bilo prelepo. I ostala bih", kroz osmeh se priseća Aleksandra, koja govori srpski kao maternji, jer je, kaže, imala najboljeg učitelja - Miliju.

Nakon toga vratili su se u Moskvu, gde su dobili prvenca Aleksu 2001. godine, a već nakon njegovog prvog rođendana donose veliku odluku - dolaze da žive u selo Stapari, gde prave svadbu i prvi rođendan sinu i menjaju život iz korena.

Ubrzo su uz trud i veru mladi Stanići izgradili domaćinstvo koje je danas pravi raj na zemlji.

"Od stoke, trenutno imamo 30 krava i deset svinja. Ovce smo nedavno prodali, nije to bilo za mene... Imamo plastenik, živinu, ćurke, kokoške, piliće, pse", nabraja vredna domaćica.

Stanići proizvode i domaću hranu, te u bašti imaju razno povrće, prave sir, domaći ajvar, pinđur, kečap. A sve to im, kako kaže Aleksandra, uspe uz Božju volju.

"Anđela i Aleksa su već na fakultetu u Beogradu, dok je Miloš zaposlen. Deca mi dosta pomažu oko stoke i vrta. Ujutru do štale idem s bebom u naručju, ispratim mališane u vrtić, školu, spremam obroke. Po podne stiže druga smena, dočekujem onu prvu, postavljam ručak, večeru, stoka, vrt i tako sve u krug.

Aleksandra se trudi da kvalitetno provodi vreme s decom, a trenutno je u njenom krilu najviše najmlađi Aleksandar, kome su prošle subote proslavili prvi rođendan.

"S "matorcima", kako ih od milošte zove, provodim vreme ujutru ili uveče, u zavisnosti od njihovih obaveza. U suštini sve obavljamo zajedno, hranimo životinje, sadimo vrt, spremamo jela, razgovaramo, zabavljamo se, mazimo", ponosno veli majka, pa dodaje:

"Ja sam imala sreće u životu. Već 24 godine ili nosim dete u utrobi ili ga držim na stomaku. To me ispunjava i čini srećnom! Uprkos izazovima, Aleksandra ističe da je ključ majčinstva u strpljenju, smirenosti, ljubavi i zdravlju.

Za internet i telefone mesečno 30.000 dinara

Decu Aleksandra uči da budu skromni.

"Pokušavam da im dočaram da su pare najmanje bitne u životu. One su prolazne - danas ih imaš, sutra ne. Naši porodični troškovi su veliki, samo za internet i telefone mesečno dajemo 30.000 dinara, ali se ne žalimo jer smo srećni.

"Najlepši trenuci za svaki majku su trudnoća, porođaj i odgajanje deteta. Sam čin rođenja je nešto što se pamti ceo život. Pored straha osećaš neverovatan bol, ali to je bol koji dolazi od prirode i Boga. Sve se razvija od sebe. Ja sam Aleksandra rodila kod kuće. Sa suprugom sam sa stomakom do zuba radila do pola sata pre porođaja. Do šet po podne sam držala lopatu u rukama u plasteniku, legla na krevet malo da se odmorim i pukao mi vodenjak. Zvali smo Hitnu pomoć, brzo su stigli. Sin se rodio u pola sedam!

Aleksandra kaže da su za nju deca život.

"Posle četvrtog deteta sve je bilo kao na početku. Majka ne treba ne brine i da se nervira za sitnice. Ona mora imati snage za ozbiljne stvari. Ne može sve da bude potaman, tu su uvek neke prepreke, ali slogom i ljubavlju se sve prevaziđe. Majka mora da vaspita decu, da im pruži ljubav, nauči šta su emocije i život jer deca su naše ogledalo. Uvek se trudim da budem vedra i pozitivna, a tako učim i njih. Ko god nas vidi, oduševi se slogom i našom predanošću. Neki kažu i da im donosimo sreću. Baka na pijaci ili taksista koji nas vozi. I to je naš život, naša sreća.

Bonus video: GOVORIO JE DA LIČIM NA MAJMUNA I PRETIO MI IZA LEĐA! Šok ispovest ekonomiste Gorana Puzića nakon verbalnog napada za Kurir: Ovo mi se dešava treći put

(Espreso/Kurir/D.S.)