SUTRA OVO OBAVEZNO MORATE DA IZBEGAVATE! Jedna stvar je DOZVOLJENA, STARI OBIČAJI SE NIKAKO NE KRŠE

U kalendaru Srpska pravoslavna crkva 16. april posvećuje Prepodobnom Nikiti Ispovedniku, svetitelju čiji je život bio ispunjen velikim odricanjem, stradanjem, ali i snažnom verom koja nije pokolebana ni u najtežim trenucima.

Njegova priča svedoči o istrajnosti i duhovnoj snazi koja nadilazi sve prepreke, a obeležavamo ga uz posebne običaje.

Sveti Nikita rođen je u oblasti Vitinije, u gradu Kesariji. Nakon što je ostao bez majke, njegov otac Filaret odlučio je da se zamonaši, pa je brigu o dečaku preuzela njegova baka. Još od mladosti pokazivao je želju za znanjem i duhovnim uzdizanjem.

Kada je odrastao i završio školovanje, njegov put ga je odveo u manastir Midikijski. Tu je primio monaški postrig od igumana Nikifora, a posle godina posvećenog života i truda, rukopoložen je za jeromonaha od strane patrijarha Tarasija. Nakon smrti svog duhovnog učitelja i bliskog saborca Atanasija, bratstvo manastira izabralo ga je za igumana, iako je on tu dužnost prihvatio nevoljno.

Život Svetog Nikite bio je obeležen velikim iskušenjima. Zbog svoje vere i istrajnosti bio je progonjen, zatvaran i izlagan teškim mukama. Prebacivan je iz tamnice u tamnicu, trpeo glad, žeđ, hladnoću i poniženja.

Ipak, ništa od toga nije uspelo da poljulja njegovu veru. Jedna od upečatljivih priča govori o čoveku po imenu Nikola koji ga je neprestano ismevao. Međutim, nakon sna u kojem mu se javio pokojni otac i upozorio ga da prestane da vređa „slugu Božjeg“, Nikola se pokajao i postao zaštitnik svetitelja.

Nakon smrti cara Lava Jermenina, na vlast dolazi car Mihail, koji oslobađa progonjene vernike. Tada se Nikita povlači u mir i tišinu, nedaleko od Carigrada, gde ostatak života provodi u molitvi i zahvalnosti.

Za života je bio poznat po čudima koja su se događala njegovim molitvama. I nakon smrti, verovalo se da njegove mošti imaju isceliteljsku moć – mnogi bolesni su, prema predanju, ozdravili nakon što su ih dodirnuli. Njegovo telo preneto je u manastir, gde je sahranjen pored svog duhovnog učitelja Nikifora i prijatelja Atanasija. Upokojio se 824. godine.

U narodu se veruje da je ovaj dan posebno pogodan za mir i sklad u domu. Običaj nalaže da se kuća pospremi, što za druge praznike nije slučaj, i da se vreme provede sa najbližima, kroz posete i druženje.

Takođe, veruje se da treba izbegavati svađe i teške reči, jer sve što se tog dana izgovori može imati dugotrajan uticaj. Posebno je zanimljivo verovanje da se ne bi trebalo baviti šivenjem niti uzimati iglu u ruke, kako se ne bi „ušila“ nesloga ili nemir u kući.

Bonus video:

(Espreso/Ona/M.P./Prenela: N.J)