dobro pogledajte
Gde preti najveća opasnost posle kiše? Mapa klizišta u Srbiji - proverite da li je vaša kuća u rizičnoj zoni
Klizišta posle kiše pokazuju snagu – više od 39.000 registrovanih u Srbij
Na teritoriji Srbije registrovano je više od 39.000 klizišta. Prestanak padavina doneo je kratkotrajno olakšanje, ali problemi sa klizištima u pojedinim delovima Srbije tek se sada intenziviraju, saglasni su direktorka Zavoda za geološka istraživanja Vesna Tahov i profesor Miloš Marjanović.
Na mapi klizišta, koja je predstavljena u Jutarnjem programu, crvenom bojom su označena aktivna klizišta i zone u kojima ne bi trebalo graditi.
U zapadnoj i centralnoj Srbiji već su zabeležena pomeranja tla i odroni, dok u Republici Srpskoj klizišta već prave konkretnu štetu, ugrožavaju kuće, prekidaju puteve i menjaju teren iz dana u dan.
Klizišta posle kiše pokazuju snagu – više od 39.000 registrovanih u Srbiji
Prestanak padavina doneo je kratkotrajno olakšanje, ali problemi sa klizištima u pojedinim delovima Srbije tek se sada intenziviraju. Stručnjaci upozoravaju da je najkritičniji period upravo nakon kiše, kada natopljeno zemljište počinje da se pomera.
Direktorka Zavoda za geološka istraživanja Vesna Tahov rekla je za RTS da se beleži porast broja prijava nestabilnosti terena širom zemlje.
"U ovom periodu stalno očekujemo nove prijave pojave nestabilnosti i klizišta na teritoriji Srbije", navodi Tahov.
Ističe da je zapadna Srbija trenutno najugroženija, sa registrovanim klizištima u Malom Zvorniku i Kragujevcu, gde su ekipe već na terenu i daju preporuke za hitne mere sanacije.
"U nekim slučajevima dovoljno je ukloniti materijal sa saobraćajnica, a negde je potrebno prokopati odvodne rovove i sprovesti dalja istraživanja", dodaje Tahov.
Katastar klizišta – mapa rizika dostupna građanima
Na teritoriji Srbije registrovano je više od 39.000 klizišta, a uskoro će građanima biti dostupan i digitalni katastar sa detaljnim podacima.
"Crvenom bojom su označena aktivna klizišta i zone u kojima ne bi trebalo graditi, žutom potencijalno nestabilne, a plavom reaktvirana klizišta", objašnjava Tahov.
Dodaje da će aplikacija omogućiti jednostavnu pretragu po adresi, kako bi građani mogli da provere da li se njihovi objekti nalaze u rizičnim zonama.
"Cilj nije da se građani uplaše, već da budu informisani i svesni rizika“, naglašava Tahov.
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Miloš Marjanović ističe da je važno pravilno tumačiti podatke sa mape.
"Kada se baza uveća, dobija se preciznija slika i vidi se da nije u pitanju tolika površina kao što deluje na prvi pogled“, kaže Marjanović.
Klimatske promene i ljudski faktor – glavni uzroci aktiviranja
Prema rečima stručnjaka, klizišta su najčešće posledica kombinacije prirodnih uslova i ljudskog delovanja.
"Dovoljna je neadekvatna izgradnja ili slabo održavanje da se poremeti prirodni balans terena“, ukazuje Marjanović.
Objašnjava da se klizišta često aktiviraju sa zakašnjenjem, nakon što se tlo zasiti vodom.
"Ukoliko podloga sadrži sitne čestice, potrebno je vreme da se zasiti vodom i tek onda dolazi do pokretanja klizišta“, dodaje Marjanović.
Tahov naglašava da ekstremne vremenske prilike dodatno pogoršavaju situaciju.
"Imamo periode suše koji dovode do pucanja tla, a zatim velike količine padavina u kratkom roku, što stvara uslove za nastanak novih klizišta“, objašnjava Tahov.
Republika Srpska – aktivna klizišta duž Drine i u više opština
O sličnim problemima govori i Cvjetko Sandić iz Geološkog zavoda Republike Srpske, koji ukazuje da su najugroženiji istočni delovi tog entiteta.
"Situacija je najaktivnija u istočnom delu, od Zvornika pa sve do Foče, uz Drinu“, navodi Sandić. Ističe da geološka struktura u kombinaciji sa padavinama dovodi do izraženih problema.
"Imamo složenu geološku građu koja u kombinaciji sa obilnim padavinama dovodi do eskalacije problema“, dodaje Sandić.
Podaci pokazuju da je broj klizišta značajan i u manjim sredinama. "Samo u Loparama ima skoro dve hiljade klizišta, a u Zvorniku takođe oko dve hiljade“, naglašava Sandić.
Mogu li se klizišta predvideti
Stručnjaci navode da postoji mogućnost prostornog predviđanja, ali da je vremenska prognoza i dalje izazov.
"Postoje karte hazarda koje pokazuju gde se klizišta mogu pojaviti, ali je teže predvideti kada će se to dogoditi“, kaže Marjanović.
Dodaje da je za preciznija predviđanja neophodno više podataka, pre svega o padavinama.
"Potrebna nam je gušća mreža klimatoloških stanica kako bismo bolje razumeli vezu između padavina i klizišta“, zaključio je Marjanović.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
