Superćelijske oluje prete Srbiji: "El Ninjo na steroidima" stiže u našu zemlju, evo šta nas čeka!

Aktuelni podaci od početka ove godine ukazuju na razvoj novog, potencijalno snažnog El Ninja. Temperature površine okeana u istočnom i centralnom delu ekvatorijalnog Pacifika i dalje su ispod proseka - odnosno, još uvek traje hladna, tzv. La Ninja faza, koja dominira od druge polovine 2024. godine.

Međutim, ove anomalije konstantno slabe od januara 2026, i podaci sada potvrđuju kolaps ovog režima, vrlo verovatni ubrzani prelaz ka "neutralnom" stanju, sa indikacijama razvoja snažnog El Ninja do leta 2026. godine.

Najnovija merenja ukazuju na to da je hladna anomalija La Ninje trenutno na samom pragu neutralnosti.

- Podaci potvrđuju da je istočni deo Pacifika, uz obale Južne Amerike, već ušao u toplu fazu, dok se centralni deo okeana ubrzano približava tom stanju. Po ustanovljenom pravilu, kada se to desi, proglasiće se početak El Ninja - objašnjava dr Irida Lazić sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Evo gde se krije ključni indikator snage predstojećeg El Ninja

Međutim, ključni indikator snage predstojećeg El Ninja ne nalazi se na samoj površini, već u dubljim slojevima okeana. Od sredine decembra 2025. godine, primećen je razvoj snažnog toplog bazena ispod površine Pacifika. Pozitivne temperaturne anomalije na dubini od 100 do 250 metara počele su da se šire ka istoku, potiskujući hladne vode La Ninje u dubinu.

Podaci prikupljeni putem mreže satelita i tzv. okeanskih plutača potvrđuju da je istočni deo Pacifika, uz obale Južne Amerike, već ušao u toplu fazu, dok se centralni deo okeana ubrzano približava tom stanju. Po ustanovljenom pravilu, kada se to desi, proglasiće se početak El Ninja.

Sezonski modeli vodećih svetskih centara, uključujući Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF) i američka Nacionalna administracija za okeane i atmosferu (NOAA), pokazuju izuzetno visok konsenzus oko daljeg razvoja događaja.

Verovatnoća da će El Ninjo postati dominantan "mod" do avgusta 2026. godine iznosi neverovatnih 98 odsto prema određenim modelima.

Ono što najviše brine stručnjake je potencijal za razvoj "super El Ninja", stanja u kojem anomalija temperature u premašuje +2°C tokom dužeg perioda.

Sadašnji podaci ukazuju da je verovatnoća da bude jak El Ninjo 80 odsto, a verovatnoća pojave super El Ninja, poput onog iz sezone 1997/98. ili 2015/16, iznosi između 22 i 33 odsto.

- Dinamika tranzicije u 2026. godini pokazuje sličnosti sa ekstremnim godinama poput 1997. i 2015, kada su zabeleženi neki od najsnažnijih El Ninjo događaja u istoriji modernih merenja - otkrila je dr Irida Lazić.

Ipak, kontekst 2026. godine je drugačiji zbog već povišenih baznih temperatura okeana usled dugotrajnih klimatskih promena.

Sezonske prognoze za predstojeće leto ne ukazuju na prohladne uslove, već na toplo, pa i vrlo vruće leto, koje se, nažalost, verovatno neće značajno razlikovati od prethodne tri godine. El Ninjo je faktor koji može dodatno pojačati već izražen trend zagrevanja, poput "šlaga" na već prilično crvenoj torti.

Šta je "barijera prolećne predvidljivosti"

Proleće je za klimu Pacifika poput "raskrsnice", na kojoj i najmanji povetarac može skrenuti čitav globalni sistem u drugom pravcu. Upravo zbog toga su dugoročne prognoze pre juna veoma nezahvalne i često nepouzdane.

Ovaj fenomen najbolje opisuje poznati koncept "efekta leptira", teorija po kojoj mahanje krila leptira u Južnoj Americi može, kroz niz lančanih reakcija, izazvati tornado u Severnoj Americi. U tako kompleksnom sistemu, čak i minimalna promena u atmosferi ili okeanu utiče na celinu, što je naročito izraženo kod dugoročnih sezonskih prognoza.

To možemo zamisliti kao dva puta koji se na samom početku razilaze pod veoma malim uglom. U prvih nekoliko kilometara, odnosno meseci, ti putevi deluju gotovo identično, ali kako vreme prolazi, oni se nepovratno udaljavaju, sve dok se potpuno ne razdvoje u dva različita klimatska scenarija.

Razlog zašto se ti putevi razilaze baš u proleće je taj što je tada sprega između okeana i atmosfere najslabija. Čim dođe leto, ta veza ojača, "volan se zaključa" i onda je mnogo lakše videti - kojim putem smo zapravo krenuli.

El Ninjo donosi ekstremne uslove u različite krajeve sveta

El Ninjo predstavlja prirodni unutrašnji pokretač međugodišnjih klimatskih varijacija, koji je sposoban da izmeni globalne temperaturne proseke i obrasce padavina na svim kontinentima.

U tom kontekstu, El Ninjo donosi ekstreme umesto "normalnih" uslova u različite krajeve sveta, i to tako da negde ima previše kiše i jakih oluja, a negde suša ili jačih toplotnih talasa.

U pitanju je prirodan klimatski fenomen koji se javlja otprilike na svakih dve do sedam godina. On nastaje kada oslabe, ili čak privremeno promene smer, pasatski vetrovi duž ekvatora, što dovodi do toga da se topla površinska voda pomera istočnije, ka centralnom i istočnom Pacifiku. Zbog toga temperatura površine mora u tim oblastima postaje viša nego u uobičajenim uslovima.

Ova promena rezultat je složenih interakcija između okeana i atmosfere, i iako mehanizam nije potpuno razjašnjen - da li prvo oslabe vetrovi ili promene u okeanu pokrenu proces? - posledice su dobro poznate.

Od promena temperature vode na Pacifiku do globalnog rasta cena hrane

Jedna od ključnih posledica je pomeranje zone tropskih padavina ka istoku. Ovo pomeranje dovodi do obilnih kiša i poplava u delovima Centralne i Južne Amerike, dok u zapadnom Pacifiku, tj. u Aziji i Australiji, često dolazi do suša. Kao posledica toga, suše u zemljama poput Indonezije, Filipina i Indije dovode do smanjenih prinosa pirinča i negativno utiču na poljoprivredu.

- Ovo pomeranje dovodi do obilnih kiša i poplava u delovima Centralne i Južne Amerike, dok u zapadnom Pacifiku, tj. u Aziji i Australiji, često dolazi do suša - pojašnjava dr Irida Lazić.

Međutim, tokom El Ninja, ova okeanska cirkulacija se menja, pa izostaje mešanje hladne dubinske i tople površinske vode. Zbog toga se smanjuje količina hranljivih materija u toplijoj okeanskoj vodi, pa ribe migriraju u dublje i hladnije slojeve, ili se njihov broj značajno smanjuje. To dovodi do pada ribolova, ne samo na lokalnom nivou već i globalno, jer je pacifička obala Čilea i Perua jedan od najbogatijih ribolovnih regiona na svetu.

Dodatno, ovaj pad utiče i na globalne cene hrane, budući da se ribe poput inćuna u velikoj meri koriste za proizvodnju ribljeg brašna, koje je ključna komponenta u ishrani uzgojene ribe, ali i živine i stoke.

El Ninjo utiče i na Evropu, pa i na Srbiju

Iako nam Amerika i Azija deluju daleko, El Ninjo značajno utiče i na klimu Evrope. Ono što nas najviše zanima jeste uticaj na Srbiju, gde ovaj fenomen, u zavisnosti od svog intenziteta, najčešće pojačava i donosi jače toplotne talase i letnje suše.

S druge strane, sadašnje prognoze El Ninja doprinose formiranju polja niskog vazdušnog pritiska, izraženog i po visini, u blizini Velike Britanije, što stvara uslove za letnju nestabilnost i pojavu jakih oluja u našem podneblju.

Naravno, El Ninjo nije jedini faktor, i celokupni recept je mnogo složeniji, ali u ovom „modu” dinamike atmosfere, rizik od jakih ili čak superćelijskih oluja, sličnih onima iz 2023. godine, postaje znatno veći.

Radi podsećanja, baš upravo tokom leta 2023. godine je bio počeo prethodni El Ninjo, koji je trajao nešto manje od godinu dana.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Preneo D.M.)