Na Blagovesti svaka porodica treba da spali 1 stvar: Verovanje kaže da se tako teraju sve zle sile i bolesti

Blagovesti su jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika koji se obeležava tačno devet meseci pre Božića. Rečima arhangela Gavrila: „Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom“, počinje preobražaj sveta. Hrišćansko predanje kaže da je u tom trenutku Duh Sveti sišao na Bogorodicu, označavajući čudesno začeće i najavljujući dolazak Mesije.

Ova „blaga vest“ označava početak novog doba, duhovnu obnovu čovečanstva i otvaranje vrata Novog Zaveta. U duhovnom i narodnom smislu, Blagovesti nas podsećaju da su radost, vera i nada uvek početak svakog dobrog puta. Ovo je praznik koji nas uči da sa verom i mirom u srcu možemo promeniti svoj tok, otvoriti novo poglavlje i krenuti iz početka.

Blagovesti su oduvek smatrane danom novih početaka, plodnosti i buđenja prirode, pa se verovalo da sve što se tada započne – rađa dobar i srećan ishod. Molitva koju bi svaki vernik obavezno trebalo da izgovori na Blagovesti: Veruje se da će vas Bogorodica tako zaštititi od svake opasnosti

Koju stvar bi trebalo spaliti na Blagovesti za napredak u kući?

U mnogim krajevima Srbije običaj je da se tog dana pale vatre ispred kuće ili u dvorištu. Verovalo se da se na Blagovesti bude zmije i insekti, pa se vatra koristila kao zaštita, ali i kao simbol svetlosti i pročišćenja.

Veruje se da je ovaj dan idealan za prolećno čišćenje doma. Stari su govorili da treba „izbaciti iz kuće sve što vas guši i čini vas nesrećnima“, ne samo stvari, već i loše misli.

Na Blagovesti, prema predanju, treba očistiti kuću, okućnicu i štalu, a zatim prikupljeno smeće i nepotrebne stvari spaliti na gomili, kako bi se sve loše oteralo iz kuće i počeo napredak. Ovo simbolizuje čišćenje od zime, pročišćenje doma, te rasterivanje zlih sila i bolesti. Ovo je simboličan čin pročišćenja doma i ukućana, kojim se ostavlja prošlost iza sebe i započinje novi, bolji period.

Povoljan period na nove početke

Negde je bio običaj da devojke uoči ovoga dana nakupe suve grančice i drva, i od njih naprave velika vatru, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i staro i mlado, i muško i žensko. U Vojvodini i ističnoj Srbiji ovaj običaj zadržao se do 20. veka gde se nazivao bukara.

Od Blagovesti pa sve do Velikog petka smatra se povoljnim vremenom za važne odluke i nove početke. Bilo da je reč o gradnji, otvaranju posla, spremanju ispita, donošenju životnih odluka – veruje se da će sve što tada započne imati blagoslov i uspešan ishod.

Naši stari su govorili da od Blagovesti zima prestaje, a priroda se budi. S obzirom da praznik pada u proleće, veruje se da toplije vreme nakon ovog dana označava trajni rast, rađanje i obnovu.

Narod, takođe, veruje da se na Blagovesti završava zima i često ima običaj da kaže: "Ako na Blagovesti kiša ili sneg okvasli volu rog, biće dobar rod."

Bonus video: NAJBITNIJI OBIČAJ KOJI DANAS TREBA ISPOŠTOVATI Jerej za Kurir poslao važnu poruku vernicima: Evo zašto se Božić i Badnji dan proslavljaju baš ovog datuma

(Espreso/Still/D.S.)