AKO OVO RADITE POSLE PRIČEŠĆA, TO JE KAO DA SE NISTE PRIČESTILI! Otac Dimitrije upozorio vernike na OPASNU ZAMKU!

Pričešće je lični i tajanstveni susret sa Bogom, koji zahteva tišinu, smirenje i unutrašnju sabranost.

U pravoslavnoj veri pričešće predstavlja jedno od najsvetijih i najdubljih tajinstava Crkve. To je trenutak u kojem vernik prima telo i krv Gospoda Isusa Hrista, sjedinjujući se s njim ne samo simbolično već istinski i duhovno.

Ovaj čin nije samo obred već živi susret čoveka i Boga, potvrda vere, pokajanja i želje za preobražajem.

Pričešće je srž liturgijskog života. Bez njega, duhovni život vernika ostaje nepotpun jer upravo kroz ovu svetu tajnu čovek zadobija blagodat, snagu za borbu sa grehom i utehu u svakodnevnom životu.

Pričešće je dar Božije ljubavi, ali i odgovornost jer se prima s verom, strahom Božijim i pripremljenim srcem.

Ipak, uprkos njegovoj neizmernoj važnosti, u pravoslavlju se naglašava da o pričešću ne treba govoriti olako niti ga iznositi kao temu za hvalisanje ili spoljašnje pokazivanje.

To je lični i tajanstveni susret sa Bogom, koji zahteva tišinu, smirenje i unutrašnju sabranost.

O tome svedoči i poučno objašnjenje protojereja Dimitrija Smirnova:

– Dešava se i ovako: čovek se pripremio, vredno se trudio, preputovao dug put, pokisao na kiši, pobožno stajao na službi, ispovedio se do kraja, ništa nije skrivao. Duboko se pokajao za sve i nije se opravdavao: "Primi me, Gospode, i oprosti mi. Trudiću se da ne radim ono što sam radio juče i prekjuče sledeći put" – počeo je otac Dimitrije.

Kaže, čovek se pričestio, primio blagodat i izašao iz crkve prosvetljen, a onda je pao, i to olako:

– Ali je sreo nekoga, počeo da razgovara i počeo da se ponaša kao da čini dobro delo, pozivajući ga u crkvu, govoreći mu da je ovde divno, duhovno, da divno reč Božja teče ovde. Prošlo je deset minuta i shvatio je da mu je duša prazna... Ono što je poneo iz crkve je nestalo, iščezlo.

Sve što je čovek video, osetio i što je ušlo u njegovu dušu, kaže, kao kroz dimnjak, izletelo je u nebo – i ponovo se njegova duša oseća hladno i prazno...

– Jer ova prava osećanja treba uvek da ostanu tajna – upozorio je otac Dimitrije i dodao:

– I ono što primamo od Boga, naša unutrašnja veza s njim, naši razgovori s njim i darovi koje on daje, treba da budu skriveni u našim srcima. Ne treba da se dele ni sa kim drugim..., prenosi Religija.rs.

Bonus video: Danas počinje vaskršnji post: Traje 42 dana, a teolog otkriva koja pravila vernici moraju da poštuju i šta je suština odricanja

(Espreso/Religija.rs/D.S.)