Sutra ove tri stvari nijedan čovek ne bi trebalo da uradi: Veruje se da će vas pratiti loša sreća i...

Pravoslavni vernici 13. marta obeležavaju dan posvećen Svetom Vasiliju Ispovedniku, monahu i velikom branitelju pravoslavne vere. Njegov život ostao je zapamćen po istrajnosti, hrabrosti i nepokolebljivoj veri u vreme kada su hrišćani koji su poštovali svete ikone bili izloženi progonima i teškim kaznama.

Sveti Vasilije je svojim podvigom i stradanjem ostavio snažan primer vernosti veri i duhovne snage, zbog čega se njegovo ime i danas sa poštovanjem pominje među pravoslavnim vernicima.

Život posvećen monaštvu i veri

Sveti Vasilije živeo je u vreme cara Lava Isavrijanina, poznatog po progonu onih koji su poštovali svete ikone. Još kao veoma mlad odlučio je da se zamonaši i posveti život veri, molitvi i duhovnom usavršavanju.

Postao je učenik prepodobnog Prokopija Dekapolita, sa kojim je delio i duhovni put i mnoge životne iskušenja. U manastiru je vodio strog podvižnički život, posvećen postu, molitvi i asketskim podvizima, po čemu je bio poznat među monasima.

Borba protiv ikonoboraca

Kada je u Vizantiji započela borba protiv poštovanja svetih ikona, Sveti Vasilije nije ćutao. Zajedno sa svojim učiteljem Prokopijem Dekapolitom stao je u odbranu pravoslavnog učenja i otvoreno se suprotstavio ikonoborcima.

Zbog takvog stava bio je uhapšen i izložen teškim mučenjima. Predanje govori da su mu ikonoborci strugali kožu sa tela i vrata, pokušavajući da ga primoraju da se odrekne svojih uverenja. Ipak, Sveti Vasilije nije odustao i nastavio je da svedoči veru uprkos stradanjima.

Tamnica i povratak u manastir

Posle smrti cara Lava Isavrijanina, pritisak na pravoslavne vernike je popustio, pa je Sveti Vasilije oslobođen iz tamnice. Tada se vratio u svoj manastir zajedno sa Prokopijem Dekapolitom.

Ostatak života proveo je u molitvi, postu i duhovnom radu. Njegove propovedi i primer života podstakli su mnoge grešnike na pokajanje, dok su se brojni ljudi vratili pravoslavnoj veri zahvaljujući njegovom uticaju.

Sveti Vasilije Ispovednik upokojio se mirno 747. godine. Crkva ga se seća i 13. marta, kada se posebno obeležava njegov podvig i stradanje.

Narodna verovanja i običaji

U narodu su se oko ovog praznika zadržala i određena verovanja i običaji koji se prenose generacijama.

Veruje se da na današnji dan treba izbegavati svađe, teške reči i loše misli, jer se smatra da ono što čovek tog dana izgovori ili pomisli može uticati na mir u domu tokom narednog perioda.

Jedan od najpoznatijih običaja jeste paljenje sveće i kratka molitva za oprost grehova. Mnogi vernici tog dana odlaze u crkvu ili u svom domu pale sveću i mole se za zdravlje, mir i slogu u porodici.

Takođe se veruje da je dobro dan provesti u smirenju, činiti dobra dela i izbegavati rasprave, jer se smatra da takvo ponašanje donosi duhovni mir i blagostanje.

(Espreso/Ona.rs/DČ)