"TEBI HITLERE, KAJINOV SINE, MI DECA VELIKIH OTACA I DEDOVA UZVIKUJEMO" Hrabri Srbin pisao fireru, pa ŠOKIRAO RAJH!

Dok su se u proleće 1941. godine granice Evrope prekrajale tenkovskim gusenicama, a svetski lideri u strahu vagali svaku reč, u srcu Srbije jedan penzionisani činovnik odlučio je da svoju sudbinu zapečati mastilom.

Svetolik Dragačevac, čovek koji je svoj radni vek proveo u strogoj disciplini državne službe, tog 25. marta nije postao samo buntovnik - postao je savest jednog naroda, uputivši najopasnije pismo koje je ikada izašlo iz male pošte u Paraćinu.

Svetolik nije mogao da se pomiri sa onim što je video kao izdaju nacionalnog bića. Seo je za svoju pisaću mašinu i počeo da kuca.

Njegovo pismo nije bilo upućeno komandi, vladi ili novinama. Adresa na koverti bila je direktna: Adolfu Hitleru, Berlin.

Svetolik nije krio svoj identitet. Potpisao se punim imenom i funkcijom, a zatim je, uz pratnju lokalne muzike koju je sam angažovao, prodefilovao kroz centar Paraćina pravo do pošte.

Pismo je poslao preporučeno, sa povratnicom. Želeo je da istorija ima dokaz da mu je poruka uručena.

Proročanstvo i gnev

Tekst pisma bio je protkan biblijskom simbolikom i oštrim moralnim osudama. Nazvavši Hitlera "Kainovim sinom", Svetolik mu je poručio da su Srbi "deca velikih otaca" koja ne trpe lance.

Pisao je o uzurpaciji, o krštenju koje ne poznaje tiraniju i, sa neverovatnom proročkom snagom, predvideo je Hitlerov kraj:

"Tebi, Hitlere, krvožedni monstrume... mi šaljemo ovaj otpozdrav. Krv se naša uzbunila... Gradiće se piramida od vaših kostiju!"

Gestapo ne zaboravlja uvredu

Nemačka pedantnost učinila je da pismo zaista stigne do Berlina, ali i da se odmah vrati kao optužnica. Čim je počeo rat, Gestapo je u svojim dosijeima imao ime čoveka koji se usudio da uvredi Firera.

9. aprila 1941. godine, samo tri dana nakon napada na Jugoslaviju, Nemci su ušli u Paraćin. Jedna od prvih meta bio je Svetolik. Uhapšen je u svojoj kući, a kao ključni dokaz priloženo je njegovo pismo. Prebačen je u beogradski zatvor u današnjem Bulevaru kralja Aleksandra, gde su ga agenti Gestapoa podrobno ispitivali, ne verujući da je običan penzioner samostalno izveo ovakav čin.

Poslednja stanica: Mauthauzen

Njegov put vodio je dalje, u samo srce mraka. Svetolik je bio jedan od prvih Srba transportovanih u koncentracioni logor Mauthauzen u Austriji. Tamo je postao broj 3585.

Iako u poznim godinama, bio je primoran na najteži fizički rad u kamenolomu, u uslovima osmišljenim da slome i telo i duh. Ipak, zapisi svedoče da je ostao uspravan do samog kraja. Preminuo je 9. jula 1942. godine, zvanično od upale trbušne maramice, mada je prava dijagnoza bila sistematsko uništavanje čoveka koji se usudio da misli svojom glavom.

Nasleđe jednog prkosa

Svetolik Dragačevac nije dočekao da vidi pad "Kajinovog sina" o kojem je pisao, ali je njegova poruka preživela. Danas, on nije samo istorijska fusnota, već podsetnik da sloboda počinje u trenutku kada čovek odbije da ćuti pred nepravdom. Njegovo pismo ostaje jedan od najsmelijih primera građanske hrabrosti u okupiranoj Evropi.

Pismo Hitleru

"Nit pravde prekinut je. Zacarila obest i sila. Veliki tlače male i u svojoj osionosti ne poznaju Boga; nemaju dušu.

Krvožedni Hitler hita da ni jedna njiva na ovo zemaljskoj kugli ne ostane zasejana jadom i čemerom.

Ni naša napaćena Otadžbina nije pošteđena. Pružamo ti svoju poštenu ruku ali ti hoćeš i srce. U želji da osvajaš i tlačiš ti nam gaziš ono što nam je kroz sva robovanja i kroz vekove bilo najsvetije gaziš nam slobodu i čast gaziš nam ponos.

Tebi Hitlere, Kajinov sine, mi deca velikih otaca i dedova uzvikujemo dosta. Ne slušaš li naići ćeš na bodre mišiće naše. Prolićemo ti krv i nogom ti aždajo stati na vrat da se ne digneš. Upamti da nas je možda Gospod Bog odredio da kod nas dobiješ odmazdu za sva nedela. Upamti."

Bonus video:

Espreso/Kurir/TM