Ovaj manastir je nastao iz najvećeg greha u srpskoj istoriji: O strašnom činu se bruji i dan danas, nije tajna...

Verovatno niko nije mogao ni naslutiti da će zbog jednog neljudskog čina Srbija dobiti manastir, koji će vekovima ostati na istom mestu, kao svedočanstvo o pokušaju iskupljenja čoveka za kumoubistvo.

Kada novac zaslepi čoveka, on neretko čini stvari koje se svrstavaju u zlodela. Jedno od takvih nedela učinio je i srpski ustanik Vujica Vulićević u prvim decenijama 19. veka.

Iako narodno predanje navodi da je upravo on ubio svog kuma, vožda Karađorđa Petrovića, vođu Prvog srpskog ustanka, istorijski je poznato ko je ubistvo naručio i naredio. Bio je to ljuti voždov neprijatelj i potonji vođa Drugog srpskog ustanka, knjaz Miloš Obrenović.

Doduše, Vujica se ne pominje baš kao direktni izvršilac ubistva svog kuma, već pre kao neko ko je čitavu tu stvar organizovao.

No, bilo kako bilo, smatra se da je upravo on bio taj koji je glavu srpskog vožda odneo Milošu, a ovaj ju je "prosledio" dalje do Stambola, ne bi li dokazao na taj način lojalnost sultanu.

Nije tajna da je kum u srpskim porodicama osoba koja je izuzetno poštovana. Pa ipak, Vujica je na tu činjenicu, reklo bi se, zaboravio, jer ga je zaslepeo novac i želja da se dodvori onome kome baš i nije trebalo.

Zbilo se tako, ako ćemo verovati narodnom predanju, da je Vujica u Karađorđevim bisagama pronašao i četiri hiljade dukata. Upravo je njih i iskoristio kasnije za gradnju crkve koja je najpre bila poznata kao Velikoplanska.

Pričalo se među ljudima da su i Obrenovići, Miloš i Ljubica, učestvovali novčano u gradnji te svetinje. Da li zato što su bili svesni da ubistvo kuma nosi i značajne posledice ili iz nekog drugog razloga, tek oni jesu dali novac Vujici kako bi podigao crkvu brvnaru, nedaleko od mesta na kome je njegov kum stradao.

Manastir Pokajnica

Priča koja je očuvana u narodu glasi da je Vujica postao svestan onoga što je prethodno učinio tek nakon što je, nedaleko od mesta na kome se danas manastir Pokajnica nalazi, zastao da malo dane dušom.

Smatra se da je upravo to bio preloman trenutak u njegovom životu.

Ne samo da je, čini se, postao svestan strašnog čina u kome je učestvovao, nego i je i shvatio da je jedini način da pokuša sa svog imena da spere ljagu zbog tog sramnog čina – da podigne svetinju.

Istorijski posmatrano, nije mu gradnja crkve baš pomogla u tome, jer se i dan-danas njegovo ime pominje ne po hrabrosti koju je ispoljio u borbi i ne zbog gradnje ove svetinje, nego zbog činjenice da je organizovao ubistvo svog kuma.

No, bilo kako bilo, koliko god to možda baš i ne zvučalo lepo, zahvaljujući takvom sramnom činu, Srbija dobija crkvu brvnaru koja će s vremenom postati obeležje tog kraja.

Posebno u Pokajnici, koja je danas okarakterisana kao kulturno dobro od izuzetnog značaja i pod zaštitom je nadležnih institucija, pažnju privlači jedna, među brojnim ikonama, za koje se veruje da datiraju iz perioda kada je Pokajnica izgrađena. Na njoj su grčki zografi toga doba prikazali upravo srpskog vožda i to tako da svako ko kroči u ovaj zanimljivi manastir ima utisak da ga posmatra lično vođa Prvog srpskog ustanka.

Bonus video:

(Espreso/b92/Ona/Prenela: N.J)