"SNEŽNI PAKAO" ZIMA JE 2012. UBILA 28 LJUDI U SRBIJI Kamionima se odvozio sneg: DA LI NAM SAD PRETI SLIČAN SCENARIO

"Dramatično“, „Zatrpani“, „Rat protiv zime“ i „Snežni pakao“, kao i „Hladnoća napunila prihvatilišta“, „Starac se smrzao u kući“ i „Zavejanima poslednja kora hleba“, "Vojska čisti sneg u celoj zemlji, -25 i sledeće nedelje". Ovako su izgledale naslovne strane dnevne štampe i portala, počevši od 3. februara 2012, zime za koji mnogi kažu - bila, ne ponovila se.

Slike Srbije okovane snežnim smetovima i ledom iz 2012, opet su oživele u sećanjima nakon što su meteorolozi najavili prodor zimskog fronta i oštru hladnoću. Prema najnovijim upozorenjima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), sneg je počeo da pada u mnogim delovima zemlje, a sistem hladnog vazduha doneo je značajan pad temperature. U Beogradu i okolini jutarnje temperature su uveliko bile u debelom minusu.

Za danas i sutra meteorolozi najavljuju da će biti veoma hladno, uz dnevne temperature u Beogradu ispod nule i jutarnje oko -10 do -14 stepeni, u Srbiji negde i do -16! Povremene snežne padavine i poledica dodatno će otežavati uslove na putevima i u gradskim sredinama. Sve će biti dodatno otežano olujnim vetrom!

Kako je počela zima 2012.

Sve do 3. februara, zima je te 2012. tekla relativno normalno, sa padavinama u visini normale i temperaturom koja je predviđena za to doba godine. Tog petka, 3. februara 2012. godine, prestonica je počela da se bori sa „belom nemani“. Saobraćaj je bio paralisan, visina belog pokrivača je rasla, ulice su bile neprohodne.

Kretanje kroz grad, čak i peške, bilo je nemoguće. Bilo da ste u tom trenutku bili u Kneza Miloša ili u Borči, bilo vam je isto. Beograd je jednostavno stao. Ista situacija je vladala širom čitave zemlje - zima je bila neumoljiva.

Kolone automobila, pratile su i kolone pešaka koji su, uvidevši da se autobusi neće kretati, pešice kretali po zavejanim ulicama.

Koliko je situacija bila dramatična najbolje govori činjenica da su u seoskim domaćinstvima, kada su videli da nema poente čistiti sneg, počeli samo da „kopaju“ kanale za izlazak iz kuće. Ovo možda ne bi bilo čudno da se radi o Sjenici, ali radi se o gore pomenutoj Borči.

– Da bih izašao iz dvorišta, svakodnevno sam bacao sneg sa strane puta koji sam prokopao. Krajnji saldo snežnog pokrivača u dvorištu, iznosio je više od jednog metra snega sa obe strane prokopanog puta. Na kraju snežnog talasa, u jednom delu dvorišta imao sam nabacano skoro dva metra snega – seća se Beograđanin Svetozar, koji je tada bio u ranim dvadesetim godinama.

Alarmantna mobilizacija i posledice

Pored službi za raščišćavanje snega, na ulice i puteve izašli su svi koji su imali priključne mašine za čišćenje. Međutim, situacija je bila toliko alarmantna da su u pomoć morali da priskoče pripadnici Vojske Srbije, čak i osuđenici, pa i građani volonteri, koji su za čišćenje ulica dobijali dnevnice.

Smetovi su u gradovima bili kao na planini

Za to vreme, sneg je nastavio sa padavinama. Podatak da je na Kopaoniku izmereno 120 cm, ne govori puno koliko to da je u Beogradu sedmog februara visina snežnog pokrivača iznosila preko 40 cm.

Zbog alarmantne situacije u državi, vlada tadašnjeg premijera, Mirka Cvetkovića, 5. februara je proglasila vanrednu situaciju u zemlji. Dan ranije, u Srbiji je zbog posledica elementarnih nepogoda, snežnih padavina i hladnog vremena, 29 opština proglasilo vanrednu situaciju.

Dramatični dani i sećanja i stradanje 29 osoba

Situacija je postala alarmantna već sa trećim februarom kada je od sveta odsečeno 11.500 ljudi. Nažalost, u ta 24 sata, stradalo je čak šestoro ljudi usled smrzavanja. Hrana je počela da se doprema do ugroženih preko spasilaca, koji su se peške probijali kroz smetove, visoke i po nekoliko metara. Zabeleženo je da je u okolini Čačka jedna ekipa peške nosila deku koji je imao unutrašnje krvarenje, čime su mu na kraju i spasile život.

Loše vesti su stizale sa svih strana uprkos svim naporima. Sedmog februara, u Beogradu je stradala žena stara 49 godina, kada se na nju obrušila ledenica sa krova zgrade visoke 12 metara. Do 12. februara, broj žrtava usled abnormalnih padavina popeo se na 29 preminulih.

Borba za normalizaciju i uticaj na društvo

Putari, volonteri i svi oni koji su bili angažovani na raščišćavanju snega, nisu dizali glavu od posla više od nedelju dana. Vodila se rovovska bitka za svaki život po čitavoj Srbiji. Debeli minus koji je počeo trećeg dana februara, nastavio se i u narednih nedelju dana, zbog čega je školama produžen zimski raspust, a na fakultetima i višim školama, odloženi ispiti i predavanja.

Ekipe Hitne Pomoći imale su posla više nego ikada. Takođe, kritično je bilo i u bolničkim centrima u koje su kao na traci pristizali pacijenti sa prelomima ekstremiteta.

Posledice širom Evrope

Slična situacija vladala je širom Evrope, gde je već do četvrtog februara ledeni talas odneo više od 250 života i izazvao velike poremećaje u drumskom i železničkom saobraćaju, kao i otkazivanje letova na velikom broju aerodroma.

Upravo zbog svega navedenog, svi se nadaju da se prognoze meteorologa za januar 2026. neće pretvoriti u ponavljanje februara 2012., iako nas aktuelna hladna epizoda podseća da prava zima još uvek može da donese ozbiljne izazove.

POGLEDAJTE I - ALARMANTAN BROJ POZIVA HITNOJ, LJUDI SE MASOVNO ŽALE NA OPASNU POJAVU! Dr Nikolić: "AKO JE BOL JAK, NEIZDRŽIV..."

Sa prvim snegom i ledenim danima povećan je i broj prijema zbog preloma. Preporuka struke je da treba izbegavati šetnje tokom ledenih dana i ostati kod kuće osim ako izlazak iz kuce nije neophodan.

Dr Violeta Nikolić, iz Hitne pomoći u Beogradu govorila je na ovu temu u emisiji "Puls Srbije":

Jedna stvar lekare posebno zabrinjava

- Zbog poledice koja se zadržava na ulicama i trotoarima, ovih dana Hitna pomoć beleži znatno povećan broj poziva iz tih razloga.

Gotovo da je svaki treći poziv upućen Hitnoj pomoći zbog neke ortopedske povrede koja je nastala padom i povredom na ledu. Tu pre svega prednjače prelomi ručnih zglobova, skočnih zglobova, podlaktica, potkolenica, frakture rebara, zgloba kuka, ali nisu retke ni povrede leđa i povrede glave, koje svakako ubrajamo u red ozbiljnijih. Ono što je zabrinjavajuće jesu povrede koje nastaju kod starijih osoba, jer vrlo često zahtevaju bolničko lečenje i komplikacije koje mogu nastati nakon toga.

Nikolić ističe da prilikom pada, ljudi treba da ostanu smireni, koliko god da je situacija bolna i neprijatna, te da pokušamo da procenimo kakva je povreda u pitanju:

- Ako je bol jak, neizdrživ, ako osetimo da ne možemo da pomeramo taj deo tela, pritom osetimo vrtoglavicu, konfuziju, svakako je savet da se ne pomeramo, da se utoplimo koliko god je moguće i da sačekamo da dođe Hitna pomoć. Ako mesto povrede krvari, zgodno bi bilo da to mesto pokrijemo nekom tkaninom ili bar rukom i držimo pritisak dok ne dođe pomoć - kaće Nikolić i dodaje:

- Međutim, ukoliko se radi o nekoj lakšoj povredi gde procenjujemo da ipak možemo da pomeramo taj deo tela i da smo u stanju da se podignemo, savet je da se okrenemo na bok, oslonimo na ruke, kleknemo na koleno, koristimo ako imamo neki oslonac, bilo da je to zid ili ograda, i da polako probamo da se podignemo.

Apel

Sve građane savetuje da uspore, hodaju pažljivije, sporije, sitnim koracima, da izbegavaju neravne i klizave površine. Da se dobro obuku i obrate pažnju na duže kapute i jakne koje bi eventualno ublažile pad ukoliko dođe do njega:

- Veoma bitne su i duboke cipele koje prekrivaju skočne zglobove, sa gumenim đonovima i dubokim čarama koje dobro prijanjaju uz podlogu. Izbegavajte stepenice, kad god možete koristite oslonac i dobro bi bilo da imate mobilni telefon kod sebe kako biste u slučaju pada mogli da pozovete nekoga u pomoć ili Hitnu pomoć.

Dokror Goran Galetić, fizijatar govorio je o tome sa kakvim povredama se javljaju pacijenti i koji delovi tela su najosetljiviji na padove:

- Javljaju se pacijenti sa prelomima, krvarenjima gde treba odmah reagovati hitna pomoć. Dok padamo, obično padamo na ruke, tako da se obično dešava prelom ručnog ili skočnog zgloba. Nešto najopasnije kod starijih ljudi je prelom kuka i to je nešto što ne želimo. To može da naprav ozbiljne probleme - kaže Galetić i dodaje:

- Svašta je moguće kada je led i sneg u pitanju. Stariji ljudi se više paze i ne izlaze toliko po ovakvom vremenu. Mladi u žurbi trče, idu u štiklma i to uzrokuje ozbiljne probleme tako da se i oni povređuju ali ne toliko kao stariji. Nemojte da gledate na modu, bitno je kako se obučete. Vunena odeća vas može zaštiti.

POGLEDAJTE I - OVAJ GRAD U SRBIJI JE JUTROS BIO NAJHLADNIJI: Temperatura -18 LEDILA sve pred sobom, a tokom dana +4

Sjenica je jutros sa Požegom bila najhladnija sa -18 stepeni. Za samo nekoliko sati fenski efekat pojačanog jugozapadnog vetra povećao je temperatura za više od 20 stepeni i popodne je bilo toplije za 22 stepena u odnosu na jutro. Nakon što je bila najhladnija, posle podne Sjenica je sa 4°C bila među najtoplijim u Srbiji, a toplije je bilo samo u Zaječaru sa 5°C.

Nakon jutarnjih -17 do -5 stepeni, posle podne i širom drugih predela Srbije otoplilo je za 10 do 15 stepeni, usled priliva toplije vazdušne mase sa zapada, pa su se temperature kretale od -3 do 3 stepena, u Kuršumliji i Negotinu je kao i u Sjenici bilo 4°C. Na Zlatiboru je bilo 3°C.

Temperature u minusu ostale su širom Vojvodine i u delovima centralne i jugoistočne Srbije i u tim predelima bio je ledeni dan, jer maksimalna temperatura nije prešla 0°C.

U toku poslepodneva počeo je efekat snažnog ciklona sa zapada, pa su Srbije sa zapada zahvatile padavine, odnosno sneg, kiša i ledena kiša.

Ledena kiša trenutno pada širom Vojvodine, sneg na severu Banata, u donjem Podunavlju i u planinama na jugoistoku Srbije, dok kiša pada na širem području Beograda, u Pomoravlju, u Šumadiji i u centralnoj Srbiji.

U Srbiji se i tokom večeri očekuju sneg i kiša, a ponegde će se i kiša lediti pri tlu, dok će na planinama padati sneg.

Usled aktuelnih vremenskih prilika, treba redovno pratiti državne i nadležne službe i ponašati se u skladu sa njihovim najavama i upozorenjima.

Za vikend povremeno sneg. Očekuje se dodatnih 5 do 15 cm snega, na planinama i do 20 cm. Više snega biće južnije od Save i Dunava, dok će u nizijama na jugu i jugoistoku Srbije biti kiše i susnežice, dok će u Vojvodini ostati uglavnom suvo.

Od nedelje novo jače zahlađenje, pa će početak sledeće sedmice doneti ledene dane i temperature ispod 0°C, ujutro i ispod -10°C.

Prema trenutnim prognozama značajnije otopljenje očekuje se nakon 15. januara.

POGLEDAJTE I - OVE DELOVE SRBIJE ČEKA I DO 15 CENTIMETARA SNEGA: Vozačima se savetuje oprez u vožnji, RHMZ izdao apel!

Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) oglasio se večeras hitnim apelom upućenim svim učesnicima u saobraćaju zbog snega i poledice!

- Večeras oblačno, u severnoj, zapadnoj, centralnoj i istočnoj Srbiji mestimično kiša, koja će se ponegde lediti na tlu, dok će na severu Bačke i Banata, kao i u planinskim predelima, padati sneg - navodi se u najavi RHMZ za vremenske uslove u Srbiji.

Kako se dodaje, na području Beograda i šire okoline kiša, koja se ponegde može lediti na tlu.

Vreme narednih dana

U subotu (10.01.) oblačno i hladno, ujutro uglavnom sa slabim, a na severu Vojvodine i umerenim mrazem i retkom pojavom slabog snega ili kiše koja će se lediti na tlu.

U toku dana na severu uglavnom suvo, tek ponegde je moguće provejavanje slabog snega, u zapadnim i jugozapadnim, kao i u planinskim predelima Srbije sa snegom, a u ostalim krajevima sa kišom, susnežicom i snegom sa tendencijom prelaska u sneg u popodnevnim i večernjim satima i u ovim krajevima.

U predelima južnije od Save i Dunava manje povećanje visine snežnog pokrivača, na jugozapadu, jugu i jugoistoku Srbije lokalno se očekuje od 10 do 15 cm novog snega, a u planinskim predelima i više. Slab vetar promenljivog smera će biti u postepenom skretanju na slab i umeren severni.

Najniža temperatura od -6°C na severu Vojvodine do 1°C na jugu Srbije, a najviša od -3°C na severu Vojvodine do 4°C na jugu Srbije.

U nedelju (11.01.) oblačno i hladno, mestimično sa slabim snegom.

I početkom naredne sedmice se zadržava hladno i u većini mesta suvo uz delimično razvedravanje, pa se u jutarnjim satima očekuje umeren i jak mraz, a tokom dana tek ponegde provejavanje slabog snega.

Od srede slabljenje jutarnjih mrazeva i porast dnevne temperature.

POGLEDAJTE I - KO JE ZAPRAVO BIO BATUT?

Slavni lekar i prosvetitelj, utemeljivač Medicinskog fakulteta u Beogradu, ali i jedan od osnivača Srpske književne zadruge – to je bio Milan Jovanović Batut, u čiju čast nosi ime Institut za javno zdravlje Srbije.

Jedna od institucija na čiju se stručnost, predloge i savete građani najviše oslanjaju je Institut za javno zdravlje Srbije, koji nosi ime slavnog jugoslovenskog lekara i univerzitetskog profesora, Milana Jovanovića Batuta.

Ko je bio Batut i zašto se po njemu zove ova cenjena ustanova?

Skromni mladić sa velikim potencijalom

Milan Jovanović Batut se rodio u jesen 1847. godine u Sremskoj Mitrovici, u turbulentnom periodu naše istorije - pred Mađarsku bunu. Kao vrlo mlad imao je afinitet prema umetnosti, pogotovo crtanju. Gimnaziju je završio u Karlovcima, a maturirao kao odličan đak u Osjeku. Kao izuzetno vispren i inteligentan učenik sa puno potencijala, ponuđena mu je stipendija ako bi studirao pravo.-

Međutim, Milanova strast bila je medicina. Želeo je da svojim znanjem pomaže ljudima. Započeo je skupe studije u Beču, zahvaljujući velikodušnosti desetorice svojih sugrađana iz Mitrovice. Videli su u ovom ambicioznom momku potencijal i želju za znanjem, te su ponudili finansijsku pomoć.

Koliko je bio posvećen medicini govori i činjenica da nije odustao ni mu je nakon dve godine studija nestalo novca. Rešen da završi započeto, otišao je u Novi Sad, gde je tri godine predavao u školi, štedeći svaki zarađeni dinar. Sa dovoljno novca, vratio se u Beč i završio medicinu na Bečkom univerzitetu 1878. godine. Među profesorima bili su mnogi slavni naučnici Evrope tog doba.

Čuveni nadimak i početak plodne karijere

Čudni nadimak - Batut, dao je sam sebi! Kada se, nakon stručnog usavršavanja po evropskim univerzitetima, vratio u Srbiju, u tadašnjem javnom životu još dva istaknuta lekara su delila isto ime i prezime - Milan Jovanović. Da bi se razlikovali jedan od drugog, sastali su se i dogovorili da svako sebi da neki nadimak. I tako je nastao prepoznatljivi Batut, po poslovnom saradniku i prijatelju Milanovog oca.

Svoju lekarsku praksu Jovanović je započeo u Somboru, gde su, već na samom početku, došle do izražaja njegove sklonosti ka pisanoj reči i prosvetnom radu. Sa tim u vidu, on je 1880. godine pokrenuo prvi zvanični list na teritoriji Jugoslavije za lekarske savete narodu, "Zdravlje". Dobar deo karijere je nakon toga proveo na daljem usavršavanju širom Evrope, i dalje žedan znanja i najboljih i najmodernijih rešenja za zdravstvene probleme svog naroda. Posebno su ga interesovala polja higijene i bakterologije.

Nakon završene specijalizacije u Parizu, pozvan je da osnuje Katedru za bakteriologiju na Karlovom univerzitetu u Pragu. Međutim, Batut je odbio tu prestižnu poziciju iz želje da svoje znanje podeli sa svojim sunarodnicima, te se vratio u Srbiju i prihvatio mesto profesora na Katedri higijene i sudske medicine u tadašnjoj Velikoj školi u Beogradu.

Tokom niza godina predavanja, Jovanović je izgradio blistavu reputaciju kao naučnik i profesor, a posebno priznanje odato mu je kada je izabran za rektora Velike škole.

Korak dalje - ka Medicinskom Fakultetu i prosvećivanju naroda

Pored toga što nije imao dovoljnu podršku svojih kolega, Jovanovićev borbeni duh i nepokoriva upornost nisu mu dali da odustane, te je, nakon više decenija borbe, ostvario svoj najviši cilj - 1919. godine osnovao je Medicinski fakultet u Beogradu. Batut je postao dekan novonastalog fakulteta. Taj poduhvat se broji u njegove najveće zasluge i uspeh koji i dan danas uživamo.

Njegov afinitet prema pisanju i društvenom radu nastavio je da cveta. Bio je predsednik Srpskog lekarskog društva, Društva za čuvanje javnog zdravlja, višegodišnji član, a kasnije i predsednik Glavnog sanitetskog saveta. Želeći da što više približi medicinu narodu, posle Prvog svetskog rata je, na njegovo iniciranje, osnovano Ministarstvo javnog zdravlja.

Takođe je bio i jedan od osnivača Srpske književne zadruge i bio jedan od najuglednijih saradnika lista Politika. U svojoj misiji da ljude upozna sa medicinom, venčao je nauku i književnost. Umeo je i najkompleksnije naučne istine da objasni na jednostavan, lako razmljiv način. Jedan književnik je Batutovo pisanje opisao kao "Vukov jezik, a Dositejev način".

Najznačajnije životno delo Milana Jovanovića Batuta bilo je prosvećivanje naroda. Celi svoju karijeru i životni vek posvetio je tom plemenitom cilju. Objavio je nekoliko stotina članaka, desetine brošura i knjiga i govorio o porodici kao temelju snage i duha naroda.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Kurir/Telegraf)