Zaposleni na Badnji dan u dilemi - ko radi, a ko ne: Šta tačno znači preporuka Vlade o slobodnom danu za praznik?

Vlada Srbije usvojila je zaključak kojim preporučuje poslodavcima da zaposlenima omoguće nerad na Badnji dan, sutra 6. januara, ali ta odluka nema obavezujuću snagu.

Razlog je jednostavan - Badnji dan nije zakonom definisan kao državni praznik, pa samim tim poslodavci nisu u obavezi da tog dana obustave rad.

U praksi, to znači da će odluka da li se radi ili ne zavisiti isključivo od volje poslodavca.

Badnji dan se približava, a među zaposlenima se sve češće postavlja isto pitanje - da li se 6. januara radi ili ne. Nakon zaključka Vlade Srbije, dilema je dodatno produbljena: dok jedni očekuju slobodan dan i planiraju kako da sve spoje, drugi nisu sigurni da li se preporuka odnosi i na njih. U praksi, odgovor nije isti za sve, a granica između prava i dobre volje poslodavca ostaje nejasna.

Šta preporuka zapravo znači u praksi?

Iako je poruka Vlade Srbije dočekana kao dobra vest, sindikati upozoravaju da njena primena može da dovede do nejednakosti među zaposlenima. Na to ukazuje i Aleksandar Radojević iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji naglašava da preporuka, nažalost, ne garantuje pravo svim radnicima.

- Kada se to čuje, to je stvarno onako sjajna i lepa vest, međutim, primena toga u praksi je to što ograničava mogućnost da svi zaposleni ostvare to pravo. Priroda posla nekome ne omogućava da ne radi na bilo koji državni praznik, a ne ovo samo kada je preporuka - rekao je Radojević za Blic TV.

Prema njegovim rečima, ovakav pristup stvara razliku među zaposlenima, jer jedni mogu da dobiju slobodan dan, dok drugi, zbog vrste posla, to jednostavno nikako ne mogu.

- To nije pravo, to je privilegija za određeni broj ljudi.

Podela među zaposlenima i loša klima u kolektivima

Sindikat upozorava da je problem i u tome što socijalni partneri nisu bili uključeni u donošenje ove preporuke, što je, kako navode, moglo da doprinese pravednijem rešenju.

- Vlada Republike Srbije moguće da je trebalo da pita svoje socijalne partnere, a to su dva reprezentativna sindikata, da i oni daju svoje iskustvo oko toga, pa bi se došlo do nekog možda pravičnijeg rešenja, jer - neko će da dobije neradan dan, a neko će raditi na taj dan.

Takva situacija, ističe Radojević, lako može da dovede do podela unutar kolektiva i narušavanja odnosa među zaposlenima.

Otvoren prostor za zloupotrebe

Poseban problem vidi se u mogućim zloupotrebama, naročito u privatnom sektoru, gde poslodavci imaju veću slobodu u tumačenju preporuke.

- I naravno da postoji zloupotreba, i ovde je ostavljeno to na volji poslodavca. Naravno da se sindikat ne može baviti voljom poslodavaca, ali tu sigurno dolazi do zloupotreba, a imamo i neke imamo i često pojavu da se dešava da privatnik, na primer, sada neće da radi taj dan, daje onda zaposlenom da ni on ne radi, ali mu oduzima taj dan od odmora.

Kako objašnjava, u takvim slučajevima zaposleni formalno ne dobija neradan dan, već mu se umanjuje godišnji odmor, što obesmišljava samu preporuku.

Rad na Badnji dan ili neki drugi?

Radojević podseća da i tokom zvaničnih praznika postoje delatnosti koje moraju da rade, ali da se tada jasno zna kako se takav rad kompenzuje. Kod preporuke za Badnji dan, takva pravila ne postoje.

- Ali zato postoji mogućnost, a nikom nije napomenuto to da možda može se izvrši kompenzacija za te ljude - radićete na taj dan, zaradili ste jedan dan, pa ćete ga iskoristiti u nekom drugom periodu.

Bez jasnih pravila, dodaje, mogu se pojaviti i pravni sporovi, ali i do podele među radnicima, što može negativno uticati na dalje poslovanje od sektora do sektora. A dalje se mogu preduzeti i pravne mere.

- To se odobri nekoj službi, a neke ostaju i rade taj dan, nisu više plaćeni zbog tog dana, dolazi do mogućnosti utuženja tog poslodavca za one koji nisu ostvarili. Ili da se kazne ti ljudi koji nisu došli na osnovu preporuke.

Šta je potrebno da Badnji dan zaista postane neradan?

Sagovornik Blica iz sindikata ističe da dobra volja Vlade nije sporna, ali da bez jasnih pravila ona ostaje nedovoljna.Da bi preporuka postala stvarno pravo zaposlenih, neophodan je ozbiljniji institucionalni korak.

- Da Vlada Republike Srbije pre svega sa socijalnim partnerima sedne i da čuje naše iskustva - jasan je Radojević.

Prema njegovim rečima, rešenje bi moglo da bude donošenje zakona ili uredbe sa preciznim pravilima, uz jasno definisanu nadoknadu za one koji moraju da rade.

- Mora da se daju precizna uputstva, jasna uputstva i jasna pravila i eventualno da se to napravi u formi zakona ili uredbe. Sve to treba uraditi, ali treba da bude dostupno, pravno dostupno, svakom zaposlenom. Ili kompenzacijom da se nadoknadi, ako već moraš da radiš. Ali da se napravi kompenzacija ili novčana, kao što je na državnom prazniku, dupla dnevnica ili već kako je predviđeno u zakonu - zaključio je Aleksandar Radojević za Blic TV.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Jelisaveta Vujinović/Prenela: N.J)