OTAC PREDRAG OTKRIO GDE SRBI GREŠE KADA KITE JELKU! "Gore ne ide zvezda, gore ide..." njegove reči ODJEKUJU

Otac Predrag Popović već duže vreme koristi društvene mreže kao prostor za razgovor o veri, simbolici i zaboravljenim slojevima hrišćanskih običaja. U jednoj od svojih objava na Instagramu osvrnuo se na kićenje jelke – običaj koji se danas uglavnom posmatra kao estetski deo praznika, dok se njegovo duhovno značenje retko pominje.

Njegovo tumačenje izazvalo je veliko interesovanje, jer vraća fokus na vrednosti koje savremeni način života često potiskuje: veru, žrtvu i ljubav.

Jelka kao slika Hrista

Prema rečima oca Predraga, jelka ima daleko dublje značenje od praznične dekoracije. Ona, kako objašnjava, predstavlja simbol samog Hrista.

Za razliku od drveća koje zimi ostaje bez lišća, četinari i u hladnim mesecima zadržavaju zelenilo. Upravo u tome vidi se simbol večnog života. Otac Predrag podseća da se ista simbolika može pronaći i u običaju unošenja badnjaka, čije lišće takođe opstaje tokom zime.

Šta predstavlja venac na vrhu jelke

Govoreći o ukrasima, otac Predrag ističe da ni oni nisu slučajni, iako se danas tako doživljavaju. Posebno se zadržao na vrhu jelke, gde se često postavlja zvezda ili venac.

"Gore ne ide zvezda, gore ide venac. To je venac koji Hristos nosi oko glave, onaj venac od trnja"

U tom kontekstu, praznični venac dobija potpuno novo značenje – on postaje podsećanje na Hristovo stradanje, ali i na pobedu nad smrću.

Svetlost lampiona i njihova simbolika

Ni lampice koje osvetljavaju jelku, prema ovom tumačenju, nemaju samo dekorativnu ulogu. Otac Predrag ih povezuje sa Hristovom žrtvom.

"Oni lampioni, to su rane Hristove. On je krvario nas radi".

Svetlost koja obasjava jelku tako postaje znak nade, vaskrsenja i vere da ni tama ni patnja nemaju poslednju reč.

Žrtva kao najviši izraz ljubavi

Centralna poruka obraćanja oca Predraga odnosi se na zakon žrtve, koji vidi kao temelj hrišćanskog učenja.

"Kada se žrtvujemo za druge ljude, time pokazujemo da ih volimo. Žrtva je jednako ljubav"

On podseća da Bog nije ostao udaljen od ljudske patnje, već je dao svog Sina, slično Avramu koji je bio spreman da žrtvuje ono što mu je bilo najvrednije. Upravo u toj žrtvi vidi se smisao vere.,

Bog koji razume ljudsku patnju

Otac Predrag naglašava da vera ne bi imala snagu kada Bog ne bi poznavao ljudsku bol, slabosti i nepravde.

"Da je Bog ostao tamo gde jeste, ja ne bih verovao u njega. Šta on zna kako je meni, mojoj majci, mojoj deci, u braku?"

Prema njegovim rečima, Hristova žrtva je dokaz Božje bliskosti sa ljudima – ljubavi koja ne traži mnogo zauzvrat, osim iskrene i žive vere.

Bonus video:

(Espreso/KurirZabava/Prenela: N.J)