DANAS NA SVETOG NIKOLU OVA STVAR JE STROGO ZABRANJENA! Crveno je slovo, činite STRAŠAN GREH ako se USUDITE DA...

Danas slavimo Svetog Nikolu, poznatog i kao čudotvoraca, bio je episkop u 4. veku koji je živeo u oblasti Likije, današnje Turske. Po predanju, bio je zaštitnik siromašnih, dece, pomoraca i trgovaca.

Sveti Nikola je postao poznat po svojim čudesima i dobrotvornim delima, uključujući priču o darivanju triju ćerki siromašnog oca.

Ova priča ilustruje njegovu predanost pomaganju potrebnima, a Sveti Nikola i danas ostaje popularan i cenjen svetac u hrišćanskoj tradiciji, posebno tokom praznika kada se slavi njegov dan, 19. decembra. Sveti Nikola je zaštitnik ribara, putnika i siromaha.

Ovo je krsna slava mnogi Srba, možda i najčešće slavljena, a ukoliko uzmemo u obzir da pada u toku božićnog posta, trpeza na ovaj dan mora biti posna.

Običaji

Kako je životni ideal Svetog Nikole bilo pomaganje siromašnima i deci, običaj da se i na ovaj dan pomaže mlađim naraštajima, ali i onima koji nemaju koliko je ko u mogućnosti, jer je on voleo decu i revnosno brinuo o njima. Zato je tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.

Šta sve treba pripremiti za slavu?

Najvažnije je da za slavu spremite slavski kolač, žito, sveću i crno vino. Zabluda je da se za slavu podrazumeva veliki ručak. Pripremaju se ove obavezne četiri stvari, a sve ostalo je stvar izbora, mogućnosti i želje.

Dan uoči slave, domaćica kuće mesi kolač od čistog pšeničnog brašna, u koji se dodaje malo bogojavljenske i osvećene vodice pred slavu. Kolač se ukrašava raznim ukrasima od prostog testa (brašno i voda). Na centralnom delu treba da se nađe ukras sa simbolom ISHS (Isus Hristos pobeđuje).

Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.

Za slavu treba kupiti veću voštanu sveću, koja se postavlja u svećnjak i posebno ukrašava. Pali se na dan slave, pre sečenja kolača (ukoliko se obavlja u kući). Domaćin se prekrsti, izgovori molitvu i upali sveću šibicom. Sveća i njen plamen simbolizuju svetlost nauke Hristove.

Sveća treba da gori celog dana, a gasi se na sledeći način: Domaćin se preksti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kašičicu i izlije vino na fitilj. Sveća će se polako ugasiti, a zatim je treba odneti pred ikonu ili na neko drugo svečano mesto u kući, gde treba da stoji do slave naredne godine. Može se paliti prilikom zajedničkih molitvi u kući.

Takođe, na ovaj dan se, kako su verovalo naši stari, valja dati milostinju, jer je Sveti Nikola bio dobročinitelj i pomagao je siromašnima.

U narodu postoji verovanje da se na Nikoljdan ne treba svađati niti podizati glas, jer je Sveti Nikola smatran svetiteljem mira i pravde. Ovo nije crkvena zapovest, ali je duboko ukorenjen običaj koji svi Srbi vekovima poštuju.

Uoči slave, domaćica priprema koljivo ili panaiju, odnosno slavsko žito. Žito se sprema od čistog i otrebljenog zrna pšenice u čistoj vodi. Zatim se cedi i melje, a radi lepšeg ukusa, dodaju se mleveni orasi i mleveni šećer.

Slavsko žito se zatim prebacuje u lepu, nisku činijicu, lepo se oblikuje i ukrašava takođe orasima i šećerom. Prilikom osveštavanja kolača, nosi se i žito – u sredinu se stavlja i pali svećica, žito se takođe preliva vinom u obliku krsta, a zatim se svećica vadi. Na njeno mesto možete da stavite neki cvet.

Slavska trpeza

Pored nabrojanoga što čini slavu: slavski kolač, slavsko žito, sveća i vino, po našem narodnom običaju domaćin priprema slavski ručak koji se obavlja na dan slave. U nekim krajevima se priprema i večera uoči slave, na koju dolaze gosti, i to se zove navečerje praznika.

Negde se slavi i drugi, pa čak, i treći dan slave. Odsustvo veronauke uslovilo je da se slava pretvorila skoro isključivo u slavsku gozbu, na kojoj, niti domaćin, niti gosti znaju o pravom smislu i suštini slave, pa čak ništa ni o svetitelju koji se slavi. Pošto se to pretvorilo, dakle, u obilnu gozbu, siromašnije porodice danas nisu u stanju da finansijski izdrže toliki trošak.

Podvlačimo ponovo ovde, da je slava pre svega duhovni događaj i doživljaj uz ono što je neophodno za sam obred rezanja kolača, a sve ostalo je stvar volje i mogućnosti svake porodice.

Bonus video:

(Espreso/SrbijaDanas/Dušica Mićić/Prenela: N.J)