Sveštenik Branislav zagrmeo zbog greha koji Srbi čine na Svetog Nikolu! "Ako neko dolazi zbog..." reči odzvanjaju!

Sveti Nikola jedna je od najčešćih srpskih slava, ali i jedna od onih oko koje se iz godine u godinu vode iste dileme.

Dok jedni domaćini bez razmišljanja spremaju isključivo posnu trpezu, drugi na slavski sto iznose mrsna jela, uz različita opravdanja - od navika iz porodice, do želja gostiju.

Postoje i oni koji pokušavaju da "pomire" oba pristupa, pa na trpezu iznose i posnu i mrsnu hranu, ili slave prvi dan kako nalaže post, a već sutradan dočekuju goste uz meso, uz obrazloženje da su "slavu obeležili kako treba".

Međutim, crkva po ovom pitanju ima jasan i nedvosmislen stav.

Šta zaista čini slavu, a šta je sporedno

"Slavu čine slavski kolač, žito, sveća i vino, uz osvećenje doma uoči praznika", objašnjava za Ona.rs sveštenik Branislav Miljković.

Sve ostalo, naglašava on, nije suština, već dodatak koji često skrene pažnju sa onoga što je najvažnije.

"Veliki je greh slaviti Svetog Nikolu uz mrsnu hranu. Bolje je ne spremati ništa, nego spremati mrsno", jasan je otac Branislav.

Zašto izgovori ne stoje

Jedan od najčešćih argumenata koji se čuju uoči slave jeste da "gosti ne jedu ribu" ili da domaćini strahuju od komentara poput: "Ti dolaziš kod mene na prase, a meni iznosiš ribu".

Na to otac Branislav ima jednostavan odgovor:

"Ako neko dolazi zbog praseta, a ne zbog domaćina, onda to prase u očima tog gosta vredi više nego domaćin."

Post je jasan i ne ostavlja prostor za dilemu

Božićni post počinje 28. novembra i traje do 7. januara. Sve slave koje padaju u tom periodu, uključujući Svetog Nikolu, obeležavaju se u posnim danima.

"U tom periodu nema nikakve dileme kako treba proslaviti Svetog Nikolu. Ako domaćin želi da pravi gozbu, onda to nema veze ni sa Bogom, ni sa Svetim Nikolom", ističe sveštenik.

"Tako su radili naši stari" nije opravdanje

Čest izgovor je i pozivanje na porodičnu tradiciju - da su otac, deda ili pradeda slavili Svetog Nikolu mrsno.

Otac Branislav takve argumente smatra neodrživim:

"I vaša majka ili baba je nekada išla na izvor po vodu, a vi danas puštate vodu iz slavine. Vaš deda je ložio ognjište nasred kuće, a vi danas imate centralno grejanje. Bez obzira na to kako je nekada bilo, to nije izgovor za nas danas."

Dodaje i da je iznošenje mrsne hrane u vreme posta dvostruki greh:

"Omrsiće se domaćin, ali će i svoje goste podstaći da učine isto. Pravila posta su svima poznata."

Zašto ne postoji "pola posno, pola mrsno"

Posebno se osvrće na praksu da se do određenog dela dana iznosi posna hrana, a kasnije mrsna, ili da domaćin jede ribu, a gostima služi meso.

"Sa Bogom se ne može kalkulisati. Nema validnih varijanti u kojima je nešto 'napola ispravno'. Riba za Svetog Nikolu, a prase za goste - to je potpuno pogrešno", kaže otac Branislav.

Kada postoje izuzeci

Izuzeci, objašnjava, postoje samo kod slava koje ne padaju u vreme višednevnih postova.

"Ako slava nije u postu, ali padne u sredu ili petak, tada se tog dana sprema posna trpeza, a narednog dana može mrsna. Kod Svetog Nikole to nije slučaj."

Poruka koja ostaje

Poruka je jednostavna, ali često zanemarena - slava nije ispit iz gastronomije, već izraz vere i poštovanja svetitelja.

U tom smislu, zaključuje otac Branislav, mnogo je ispravnije skromno i posno, nego raskošno i pogrešno."

Bonus video:

(Espreso/Ona.rs/M.M./Prenela: N.J)