DANAS OVU STVAR NI POD TAČKOM RAZNO NE UZIMAJTE U RUKE! Veliki je praznik, strogo je zabranjeno jer se veruje da...

Srpska pravoslavna crkva i vernici u sredu 13. decembra slave Svetog apostola Andreja Prvozvanog.

Sveti Andrej Prvozvani, bio je prvi Hristov apostol zbog čega nosi ovo ime, a bio je stariji brat Svetog apostola Petra i učenik Svetog Jovana Krstitelja.

Sveti Andrej Prvozvani bio je apostol Carigrada i Rusije, patron ruskog carstva i doma Romanovih.

Jevanđelje je propovedao u Vizantiji i Trakiji, u dunavskim zemljama, a potom u Rusiji i oko Crnog mora, u Epiru, Grčkoj i Peloponezu. Tu je i stradao, razapet na kosom krstu, dok je propovedao hrišćanstvo okupljenom narodu i molio se Bogu sve do smrti.

Delovi njegovih moštiju nalaze se u Istambulu, Rimu, Moskvi i Grčkoj. Kako je za života isceljivao uboge i bolesne, tako su i njegove čudotvorne mošti mnogima pomogle. Po krstu na kojem je razapet, i danas se kosi krst zove Andrejin.

Slavi se kao krsna slava, zbog božićnjeg posta, uvek sa posnom trpezom. Slava je beogradske opštine Voždovac.

Svetog Andreja Prvozvanog kao svog zaštitnika proslavlja i dom Karađorđevića. Porodica Karađorđević ovaj praznik obeležava od vremena Prvog srpskog ustanka, a uveo ga je vožd Karađorđe koji se zavetovao svetom Andreju 1806. godine, posle oslobođenja Beograda od turske vlasti.

Narodna verovanja

Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej razgovara sa velikim životinjama i smatra se njihovim zaštitnikom. S njima razgovara, a one su mu pokorne.

Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji se ne štavi koža, niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju ne radi se ništa sa odećom - da je mečke ne bi pocepale. Zbog toga ni danas, u "moderna vremena" ne bi trebalo prati, peglati, ušivati, niti raditi bilo šta sa odećom.

Bonus video:

(Espreso/Alo/Aleksandar Vulić/Prenela: N.J)