3.600 Srba se i dalje vodi kao nestalo: Ratovi su završeni, ali za porodice stradalih ne - 3 decenije čekaju istinu

Više od tri decenije nije izvesna sudbina oko 10.000 nestalih na prostoru bivše Jugoslavije, od toga, prema podacima udruženja porodica nestalih, 3.600 Srba. Dodatno zabrinjava i politizacija procesa rešavanje sudbine nestalih, pre svega iz Zagreba i Prištine, poručuju iz Komisije za nestale. Porodice nestalih upozoravaju i da, posle više decenija, Srbija jedina u regionu nema zakon o nestalima.

Tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije nestalo je oko 40.000 ljudi, procenjuje se, najviše civila. Šta se dogodilo s četvrtinom nestalih, do danas nije utvrđeno.

Mirjana Miodrag Božin iz Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih s prostora bivše Jugoslavije kaže da mnoge porodice više od 34 godine žive u neizvesnosti.

"Čekanje istine i pravde traje jako dugo. Mnogi su nas napustili i ostavili su nama obavezu da pronađemo njihovog sina, brata, oca, majku i da ih dostojanstveno sahranimo", navela je ona.

Šta je ključno u potrazi

Otvaranje zahteva za traženje i davanje krvi za DNK analizu ostaju ključni u potrazi, poručuju iz Crvenog krsta. Ta organizacija nastavlja da pomaže porodicama nestalih među kojima su i članovi njihovog tima.

"Ne zaboravljamo ni na nestale iz svojih redova, doktora Andriju Tomanovića, humanitarca i volontera, člana rukovodećih organa Nacionalnog društva i Crvenog krsta Kosova i Metohije i Milorada Dejanovića, službenika Crvenog krsta Kačanik koji su 1999. godine prisilno odvedeni i nestali bez traga i o čijoj sudbini ni dan danas ne znamo ništa", kaže Ljubomir Miladinović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije.

Ni tri decenije nakon sukoba, u mrtvačnicima u Hrvatskoj nije identifikovano 900 tela, u Bosni i Hercegovini 1.650, dok u Prištini 350 tela čeka utvrđivanje identiteta. Još se čeka i ekshumacija iz registrovanih grobnih mesta i istraživanje lokaliteta za koje postoje određena saznanja da bi u njima mogle biti srpske žrtve.

Politizacija procesa

"Dinamika koja nas prati poslednjih godina je nešto što nas brine. Mi imamo ozbiljnu politizaciju ovog procesa kada su u pitanju Zagreb i Priština. Ponašaju se orkestrirano skoro identično. Ne poštuju potpisane sporazume, protokole, radna pravila, mehanizme kroz koje smo do 2001. godine rešili – preko 2.000 slučajeva je rešeno u Hrvatskoj, preko 1.900 je rešeno na prostoru Kosova i Metohije. Upravo kroz mehanizme gde smo zajedno radili", rekao je Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije.

Zakon koji bi porodicama olakšao potragu, ali i omogućio neku vrstu nadoknade, takođe se čeka godinama. Nacrt je završen početkom godine, ali je zbog personalnih promena u resornom ministarstvu javna rasprava pomerena, pa samim tim i glasanje o mogućim zakonskim rešenjima.

Bonus video:

(Espreso/RTS/Prenele Espreso vesti)