Stižu ledeni dani u Srbiju: Smeši nam se duga zima, poznati meteorolog sve otkrio, ovo je detaljna prognoza!

Prvi sneg pao je u delovima centralne, istočne, zapadne i južne Srbije u večernjim časovima u utorak 18. novembra, a sneg u nižim predelima očekuje se predstojećeg vikenda (u subotu 22. i nedelju 22. novembra, prim. aut.) prema prognozi meteorologa-amatera Marka Čubrila. On je danas objavio i dugoročnu vremensku prognozu za predstojeću zimu 2025/2026 u kojoj otkriva kako će se temperature kretati, koliko snega će padati i koliko će trajati hladni dani.

Najhladniji deo zime bi trebalo da bude period od polovine decembra pa sve do kraja januara. U februaru bismo već mogli da osetimo "rano proleće".

Što se tiče nižih predela, očekuje se oko 75 mraznih dana, dok taj broj za planine iznosi 120 dana. Najniža temperatura u nizijama i gradovima bi mogla da ide na oko -15 stepeni, a u najhladnijim mestima i do -25 stepeni.

Dugoročna vremenska prognoza za zimu

"Pred nama je zima koja će imati vrlo neobične anomalije vode svetskog mora za koje nema analognih godina u arhivama. Očekuje se blago negativno odstupanje vode Pacifika u zoni od obale Perua do Indonezije, konkretno moguća je vrlo slaba 'La Nina'. Nije još sasvim jasno hoće li 'La Nina' biti proglašena jer za to je potrebno da u tri tromesečna perioda negativno odstupanje vode za redom bude niže od -0,5 stepeni Celzijusa, a to je trenutno vrlo upitno. Svakako ćemo se nalaziti na hladnijoj strani ENSO oscilacije.

Na području Pacifika se očekuje negativno PDO faza (pacifička dekadna oscilacija) i vode hladnije od proseka bi se prostirale od Aljaske preko Havaja do obala Kalifornije. Atlantik bi generalno bio topliji od proseka, ali bi se u prostoru priobalja Severne Amerike ka zapadu Velike Britanije mogla javiti negativna anomalija. Indijski okean bi tokom zime i dalje bio topliji na istoku nego na zapadu (negativan dipol Indijskog okeana) ali bi taj signal tokom drugog dela zime išao kao neutralnoj fazi, a tokom proleća bi postao pozitivan. Ovakva anomalija vode svetskog mora nisu tipične i jako je teško naći kartu anomalija sličnih ovoj u arhivama kada je u pitanju merenje temperature svetskog mora", započeo je Čubrilo o opštem stanju svetskog mora za zimu 2025/2026.

Kakvo vreme će biti u decembru?

Što se tiče decembra, očekuju se pojačane padavine nad našim delom Evrope. Na planinama će biti više snega, a u nizijama će to u početku biti kiša koja će kasnije preći u sneg usled daljeg jačanja anticiklona.

"Sinoptika kod ECMWF modela za decembar pokazuje građenje jakog blokirajućeg, anticiklona u širem prostoru Arktika i Skandinavije. U ovom položaju anticiklon bi uslovio izmenu vazdušnih strujanja nad Evropom.

Ciklonska aktivnosti sa Atlantika bi umesto normalne progresije zapad-istok odlazila preko Biskejskog zaliva ka Mediteranu i dalje ka Bliskom istoku. U isto vreme po istočnoj periferiji tog anticiklona bi uz zapadne Rusije ka našem delu Evrope strujano relativno hladan vazduh.

Sudaranje tog hladnog i suvog sa toplijim i vlažnim vazduhom nad Mediteranom bi nad ovom akvatorijom uslovljavalo česte ciklogeneze te bi naš deo Evrope imao česte prolazne padavine. Na planinama bi to svakako bio sneg, a u nizijama u početku kiša, a kada usledi dalje jačanje anticiklona i pojačanje hladnog prodora onda verovatno i sneg, posebno u drugom delu meseca. Uz ovakvu anomaliju vazdušnog pritiska bi dominirali vetrovi istočnog kvadranta", objašnjava Čubrilo.

Kakvo vreme će biti u januaru?

Slično vreme koje je bilo u decembru će se samo nastaviti u januaru. Očekuju se jaki jutarnji mrazevi, veliki minusi do čak -15 stepeni, a krajem meseca bi trebalo da opadne intenzitet padavina.

"Sinoptička situacija iz decembra bi se uz manje izmene nastavila i u januaru. Model i dalje pokazuje jak anticikonalni blok ali ovog puta više ka Skandinaviji i Baltičkim zemljama.

Po istočnoj periferiji tog anticiklona ka naše delu Evrope bi se i dalje odvijao prodor hladnog vazduha, dok bi zemlje zapadne Evrope i Velika Britanije bila sada na njegovoj periferiji. Time bi strujanje bilo jače i postojanije nad našim delom Evrope te u koliko se ovakva sinoptika ostvari januar 2026 bi bio najhladniji zimske mesec.

Verovatno će u toku meseca postojati varijacije u snazi hladnog podora i moguća su kraća otopljenja, ali bi ovakav signal generalno deo relativno hladan januar sa temperaturama oko ili malo ispod proseka. Sneg bi bio česta pojava posebno kada nešto vlage sa Atlantika uđe u Mediteran i tamo uslovi sekundarnu ciklogenezu koja bi se onda kretala na istok i u sudaru sa hladnijim vazduhom donosila sneg pre svega severu Balkanskog poluostrva mada u koliko hladnoće bude dovoljno od bi bio moguće ponegde i na jugu.

Očekuju se i dosta jaki jutarnji mrazevi, često oko -15 stepeni Celzijusa, na planinama i niže, posebno uz vedre dane početkom i krajem meseca. Krajem meseca bi ovaj anticiklonalni blok polako slabio što bi bio uvod u manje hladan i padavinama bogatiji februar", nastavlja Čubrilo.

Kakvo vreme će biti u februaru?

Blok anticiklona bi oslabio krajem januara i početkom februara što bi uticalo na prestanak padavina i blagi porast temperatura. Biće toplijih dana uz dosta promenljivo vreme.

"Postavka ECMWF modela za februar se menja. Anticiklonalni blok bi oslabio i odmakao ka zapadu Rusije dok u isto vreme ojačao greben Azorskog anticiklona.

U ovakvim uslovima bi se preko središnje Evrope postavio 'Greben' visokog vazdušnog pritiska. U isto vreme bi ojačao i Islandski ciklon te bi vlažniji ali zimi relativno topao atlantski vazduh lakše i češće dolazio do zapadne i dela središnje Evrope.

Naš deo Evrope bi se i dalje barem delomično nalazio u polju ovog anticiklona ali bi hladno strujanje bilo potisnuto još više na istok, ka regiji Turske te bi hladnoća iz Sibira znatno ređe dolazila do nas. U ovakvim okolnostima se očekuje znatno topliji i promenjivi mesec uz česta prolazna naoblačenja i pojavu padavina.

Za razliku od januara kada bi to uglavnom trebao biti sneg u februaru se očekuje češća pojava kiše u nižim i snega samo u planinskim predelima. Ipak bi povremeno uz jača zahlađenja snega bilo i u nizijama uz pojavu umerenih mrazeva i do -10 stepeni Celzijusa ali bi ta zahlađenje bila prolazna (3-5 dana) te bi se i snežni pokrivač brzo otapao.

Krajem meseca kad anticiklon nad zapadnom Rusije potpuno oslabi, sve jači uticaj Atlantika bi nam mogao doneti jugozapadno vazdušno strujanje i rano proleće. U globalu ovaj mesec bi bio malo topliji od proseka", zaključuje Čubrilo.

Koliko snežnih dana ćemo imati?

Prema najavi Čubrila, u nizijama bi trebalo da bude oko 40 do 45 dana sa snegom. Što se tiče planina, snega će biti do 100 dana.

Bonus video:

(Espreso/Mondo/Preneo D.M.)