Bliži se Aranđelovdan, a mnogi vernici ne znaju za ovaj običaj: Patrijarh Pavle je dao klučno objašnjenje

U petak, 21. novembra, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju slavu Aranđelovdan i jedna je od najvećih i najčešće slavljenih krsnih slava u Srbiji. Iako se pripreme za slavu u većini domova svode na slavski kolač, vino, sveću i bogatu trpezu, jedna dilema godinama opstaje: da li se za Aranđelovdan priprema slavsko žito?

Mnogi domaćini, držeći se narodnog verovanja, tvrde da žito za ovu slavu ne treba kuvati.

Narodno verovanje da je ovo "živi svetac"

Glavni argument protiv pripremanja žita za Aranđelovdan leži u verovanju da se Sveti Arhangel Mihailo smatra "živim svecem" koji nikada nije prošao kroz biološku smrt (poput Svetog Ilije). Prema ovom tumačenju, pošto žito simbolizuje vaskrsenje umrlih, ono se ne prinosi svecima koji su živi.

Stav Crkve i Patrijarha Pavla: Žito je obavezno

Međutim, Srpska pravoslavna crkva i Patrijarh Pavle su jasno i nedvosmisleno objasnili da je ovo verovanje zabluda i da je žito obavezno za svaku Krsnu slavu. Patrijarh Pavle je u svojoj knjizi "Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere" dao ključno objašnjenje:

- Žito se ne sprema za svete koji su umrli, već kako se u samoj molitvi za osvećenje koljiva sveštenik moli, da se koljivo prinosi u slavu Boga, 'u čast i spomen svetog... i u pomen onih koji umreše u blagočestivoj veri.

Šta to znači u praksi?

Nije simbol smrti: Kuvana pšenica nije simbol smrti, već simbol večnog života i vaskrsenja u Bogu. Žito se prvenstveno prinosi u spomen na naše upokojene pretke koji su nam slavu predali.

Zaključak: Iako je narodna tradicija jaka, stav je jasan: slavsko žito se sprema i za Aranđelovdan, kao i za sve ostale krsne slave, u slavu Boga i u pomen na preminule pretke.

Bonus video:

(Espreso/Ona.rs/TM)