OVO JE NASTAVNICA KOJA JE TEMA DANA U SRBIJI Učenik se krio od stida, a onda... Marija je uzela stvar u SVOJE RUKE!

Ponekad je potrebno samo malo da se bude čovek, a nastavnica Marija Živanović dokazala je da etika, empatija i ljubav prema poslu još uvek žive u našim školama.

Na Fejsbuk stranici „Zanimljivo“ objavljena je priča o profesorki srpskog jezika iz Obrenovca koja je jednim potezom postala simbol onoga što bi prosveta trebalo da bude – podrška, zaštita i primer. Nastavnica Marija Živanović, poreklom iz Niša, već godinama važi za jednu od najposvećenijih u svojoj školi.

Kada je primetila da je jedan učenik došao sa loše ošišanom kosom, nesiguran i ponižen zbog podsmeha vršnjaka, nije čekala da situacija prođe sama od sebe. Odvela ga je kod frizera, platila šišanje i vratila mu dostojanstvo.

Objava je izazvala ogroman broj reakcija, a njen gest postao je tema dana u Srbiji.

"Potrebno nam je više ovakvih ljudi”

"Marija Živanović je nastavnica srpskog jezika i književnosti u jednoj osnovnoj školi u Obrenovcu. Jedna je od onih nastavnica koji su jako posvećeni svojim učenicima, često se njima bave, kao i njihovim problemima, pomaže im privatno i tu je uvek da ih sasluša.

Jedan učenik je došao u školu, a majka ga je ošišala kod kuće. Svi su mu se smejali, podrugivali i dobacivali. Učeniku je bilo jako neprijatno i držao je kapu na glavi na časovima i u hodniku za vreme malog odmora. Nastavnica Marija, koja nikada nije dozvoljavala nepravdu, nakon časova ga je odvela kod frizera i rekla frizeru da ga ošišaju najbolje što umeju. Kada je video sebe u ogledalu nakon šišanja učenik nije mogao da sakrije osmeh i oduševljenje, a nastavnica Marija Živanović je dobila pregršt pohvala na svoj račun.

Potrebno nam je više ovakvih ljudi", navodi se na Fejsbuk stranici "Zanimljivo"."

Lavina reakcija roditelja i sugrađana

U komentarima ispod objave javila se i majka jedne od Marijinih učenica, kojoj je ona i razredna, i javno je pohvalila njen gest. Marija joj je skromno odgovorila:"Hvala najlepše. Sve je lakše uz divne roditelje.“

„Uvek je bila pravedna, nežna, dobra i neiskvarena duša. Ovakvi ljudi su od neprocenjivog značaja“, napisala je jedna poznanica.

„Retka, posebna i nadasve moralna i ljudska gromada. Bravo“, dodala je druga.

POGLEDAJTE I - KO JE DEČAK GENIJE IZ SRBIJE

U moru dečijih nestašluka i simpatičnih reakcija i odgovora, jedna priča iz male škole u vlasotinačkom kraju već godinama se prepričava kao dokaz da mudrost i snalažljivost ne zavise od godina, već od duha. Glavni junak ove simpatične anegdote je dečak koji je, ni ne sluteći, svojim crtežom postao legenda lokalne škole i to zahvaljujući jednoj neobičnoj "svadbi".

Naime, na času likovnog vaspitanja, učiteljica je zadala zadatak đacima da nacrtaju svadbu mladu, mladoženju i svatove. Deca su odmah zgrabila bojice, listovi su se punili šarenim haljinama, muzikantima, cvećem i balonima. Osim jednog dečaka.

On je pažljivo uzeo svoju olovku i na papiru nacrtao običnu kuću. Ni svatova, ni mlade, ni muzike. Samo jednostavna kuća.

Učiteljica mu je prišla pomalo zbunjena i upitala ga:

- A gde su mlada i mladoženja?

Umesto mladenaca, učenik je nacrtao kuću i odgovorio da su mlada i mladoženja unutra Foto: Kosovo online printscreen

Dečak je mirno, bez trunke zbunjenosti, kao iz topa odgovorio:

- Pa, učiteljice, oni su unutra. Daruju mladu.

Kuća postala simbol genijalnosti

Zatečena odgovorom, učiteljica se nasmejala i shvatila dete je pokazalo neverovatnu mudrost. Iako nije umeo da nacrta ljude, pronašao je način da ispoštuje zadatak, a da pri tom ostane dosledan sebi. Njegov odgovor nije bio samo duhovit, već i duboko promišljen jer svadbe, uostalom, nisu samo ono što se vidi spolja.

Ova priča godinama se prepričava među roditeljima u ovom kraju, kao primer kako dečija mašta i iskrenost umeju da zadive i poduče i odrasle. U vremenu kada se često zaboravlja da su iskrenost i domišljatost jednako važni kao i znanje, ovaj dečak je svojim crtežom i rečima ostavio trag.

A JEDNA UČITELJICA IZ NEMAČKE BILA 16 GODINA NA BOLOVANJU!

Učiteljica iz Nemačke koja je 16 godina zaredom bila na bolovanju tužila je svog poslodavca nakon što je od nje zatražen dokaz da je bolesna, piše „The Telegraph“.

Učiteljica, čiji identitet nije otkriven zbog nemačkih zakona o privatnosti, prvi put je otišla na bolovanje 2009. godine zbog problema sa mentalnim zdravljem.

Tokom narednih 16 godina, učiteljica je više puta produžavala svoje bolovanje dok je primala punu platu od obrazovnih vlasti Severne Rajne-Vestfalije, zapadnonemačke savezne pokrajine.

Prema navodima nemačkih medija, državne vlasti su počele da preispituju njeno dugotrajno odsustvo i zatražile su od učiteljice da se podvrgne lekarskom pregledu.

Učiteljica je to odbila i podnela tužbu protiv svog poslodavca tvrdeći da je taj zahtev nerazuman, prema sudskim dokumentima dostavljenim Višem upravnom sudu Severne Rajne-Vestfalije.

Sudije su odbacile žalbu i učiteljica sada mora da pristane na lekarski pregled kako bi se potvrdilo da je zaista bolesna, ukoliko želi da nastavi sa bolovanjem. Takođe je obavezna da plati sudske troškove u iznosu od 2.500 evra.

Ovaj vrlo neobičan slučaj, koji je postao poznat javnosti tek kada je učiteljica pokrenula pravni postupak protiv poslodavca, izazvao je bes sindikata učitelja u toj saveznoj pokrajini.

„Ovakvo ponašanje je šamar mojim kolegama. Nikada nisam doživeo nešto slično u celoj svojoj profesionalnoj karijeri. Ovo je zaista užasno ponašanje“, rekao je za tabloid „Bild“ Andreas Bartš, predsednik sindikata učitelja Severne Rajne-Vestfalije, koji broji 30.000 članova.

On je dodao da je ponašanje učiteljice posebno skandalozno zato što nemački zakon o radu zabranjuje školi da pronađe zamenu za nju, pa su njeni kolege morali da preuzmu dodatni posao.

„Direktor škole ne može da popuni mesto učitelja na bolovanju novim zaposlenim sa punim radnim vremenom. To znači da dodatni posao pada na teret ostalih učitelja“, rekao je.

Pošto su učitelji u mnogim nemačkim saveznim državama klasifikovani kao „Beamte“ (državni službenici), imaju pravo na izdašne beneficije, uključujući i pravo na punu platu na neodređeno vreme tokom bolovanja.

Emiliji se ostvarila želja iz detinjstva: Otišla u Keniju da pomogne siromašnoj deci, kao učiteljica sprema i užinu

Vranjanka Emilija Stojilković otputovala je u Keniju krajem januara. Osnovni motiv dvadesetsedmogodišnje devojke je da pomogne siromašnoj deci. Do kraja marta, uz pomoć međunarodne studentske organizacije, volontiraće u školi, kao učiteljica. Radiće sa decom predškolskog i školskog uzrasta.

U najsiromašnijem delu Najrobija, učenici imaju užinu samo ako su njihovi roditelji u mogućnosti da to i plate. I za one bez hrane ima rešenja, drugovi se solidarišu, dele obroke. I Emilija je želela da pomogne, spremila je za učenike kenijsko jelo, čapati.

‚‚Iako čapati nije luksuzno jelo, jer se pravi od vode, ulja, soli i brašna, njihovi prazni tanjiri i osmesi su dovoljan dokaz da je za sreću zaista potrebno jako malo, meni danas srce puno kao kuća”‚ kaže Emilija Stojilković, volonterka.

Od ranog detinjstva je želela da poseti Keniju, koja joj je bila najzanimljivija zemlja u geografskom atlasu. Ostvarila joj se želja, sada je u Najrobiju, komunicira sa decom uglavnom na engleskom, pomažu i nastavnici.

‚‚Ovde radim na ispunjenju jednog od ciljeva održivog razvoja, a to je četvrti cilj, kvalitetno obrazovanje za svu decu sveta, ono što je mene zaista porazilo kad sam došla ovde jesu uslovi u kojima deca stiču obrazovanje, ali i uslovi u kojima rade sami učitelji”, kaže volonterka Emilija Stojilković.

Dok je u Keniji, Emilija Stojilković živi u petočlanoj porodici. Za snalaženje po gradu, upoznavanje sa kulturom, običajima, pomažu joj mlađi članovi domaćinstva.

‚‚Još uvek pokušavam da se naviknem na njihove uslove, hrana mi jako teško pada, zato što su začini potpuno drugačiji od ovih na koje sam navikla, još uvek se prilagođavam na klimatske promene i uslove, ali ono što mogu da kažem da nakon jednog odrađenog volonterskog dana osećaj je nazemenjiv i zaista neprocenjiv”, kaže Emilija Stojilković, volonterka.

Malo je knjiga i školskog pribora , papir i olovke, kao i lopte, obezbedili su prethodni volonteri, uglavnom iz Srbije. I Emilija želi da, uz pomoć donatora, prikupi novac za nastavna sredstva.

POGLEDAJTE I - "Moja majka se zove Marija i ona voli...": Mališan iz Srbije otkrio sramnu tajnu, učiteljica pocrvenela kao bulka!

Dečja iskrenost je nešto najsmešnije na svetu! Ono što je čini još smešnijom je to što redovno nekog njome "izblamiraju". Ovaj put "platila" je jedna mama, ali pritom se barem dobro nasmejala!

Deca su naše najveće bogatstvo, ali i neko ko nas može sasvim spontano staviti na stub srama i otkriti naše najveće porodične tajne. Naime, đak je dobio zadatak da na temu "Majka" napiše nekoliko rečenica - što je i uradio, ali na njegov način.

"Moja majka se zove Marija.

Ima dugu kosu.

Oči su joj crne boje.

Moja mama najviše voli džin-tonik", napisao je đak.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Kurir)