Šolakov glavni poslovni kredo bio je i ostao: Zaobilaženje zakona, uzurpiranje javnih i privatnih resursa

Razvojni put Dragana Šolaka od malog preduzetnika iz Kragujevca do monopoliste i milijardera otkriva sve slabosti tadašnjeg sistema, ali i nezajažljivu želju pojedinca da to iskoristi isključivo za lično bogaćenje bez ikakve zadrške. Takvu bezobzirnost prema zakonima i pravilima Šolak je zadržao kao svoj poslovni kredo i kad je izgradio imperiju i imao nezamislivu zaradu od monopolskog položaja.

U sažetom opisu, Šolak je gledao, kad god je to bilo moguće, da uništi konkurenciju, zaobiđe propise, uzurpira javne i privatne resurse i ne plati obaveze koje je imao prema državi i poveriocima.

Njegov mehanizam za sklanjanje konkurencije s vremenom je bio samo još razgranatiji i čvršći, a samim tim i štetniji za slobodno tržište i zdravu konkurentsku utakmicu. Kurir je godinama ukazivao na različita nedozvoljena sredstva kojima se ovaj biznismen služio, na njegovo nefer poslovanje, kršenje zakona, nelojalnu konkurenciju, špijuniranje protivnika, potplaćivanje konkurenata, prodor u regulatorna tela i organizacije od kojih je zavisio njegov posao, ali i imidž...

O svemu ovome smo detaljno pisali da bismo pokazali ono što šira javnost nije mogla da zna, a to je da verovatno najbogatiji tajkun iz Srbije nije neki genijalac koji je od male firme KDS, u to vreme tek jednog od mnogih kablovskih operatera u Srbiji, napravio moćni SBB, dominantnog operatera s monopolskim apetitima u oblasti telekomunikacija. Ne, Šolak se uzdigao do bogataša s jahtama i golf terenima na jedan specifičan način.

On je pre svega imao besplatnu početnu prednost u vidu uzurpacije državne infrastrukture i nula dinara ulaganja u postavljanje kablovske mreže, o čemu je Kurir već pisao. Ono što je u njegovom biznisu jednako prljavo bila je kupovina uticaja u ključnim institucijama i konkurentskim firmama, jer je tako diktirao odluke koje su mu krčile put za dalje nezajažljivo bogaćenje. Uz sve to, išao je i obrt ogromnog novca sa strane.

U svim dosadašnjim Šolakovim igrama na tržištu jedno je nesumnjivo - mnoge od ključnih odluka koje su donosile relevantne institucije, regulatorna tela ili konkurentske firme bile su kao pisane za njega. To se najočiglednije očitovalo u pasivnom držanju Regulatornog tela za elektronske medije (REM) povodom nezakonite registracije Šolakovih medija u inostranstvu i diskriminacije ostalih domaćih kanala. U našim ranijim istraživanjima ukazali smo na opravdanu sumnju da postoji Šolakov upliv u REM, jer su u tom telu sedeli ljudi koji su i te kako bili povezani s nezasitim biznismenom.

Jedan je bio tadašnji zamenik predsednika Saveta REM Goran Petrović, koji je osnivač Radio-televizije Kragujevac, lokalne TV kuće koja je krajem devedesetih Šolaku obezbedila 25 odsto kapitala za razvoj njegove tadašnje firme KDS, preteče SBB. Objašnjavali smo i zašto je bilo neophodno istražiti Šolakov uticaj u vladinom Savetu za borbu protiv korupcije. Sve aktivnosti Šolaka i njegovih medija ukazivale su na sumnju da je on želeo da zloupotrebi ovo telo i natera ga da donese negativan izveštaj o Telekomu, koji je bio glavni konkurent njegovom SBB.

Uspon SBB ličio je na divlji zapad, jer je Šolakova firma svoju mrežu širila bez ikakvih dozvola, prebacivanjem kablova sa zgrade na zgradu, protivpravno koristeći stubove ulične rasvete i elektromreže, te korišćenjem svih raspoloživih kanalizacija javnih preduzeća kroz koje je mogla da provlači svoje kablove. Osim generalne telekomunikacione dozvole za obavljanje delatnosti, sve vreme poslovanja SBB nije pribavio gotovo ni jednu jedinu dozvolu za širenje mreže.

Važan faktor u rastu SBB bila je i Šolakova šema po kojoj je sve formalne kupoprodaje SBB simulirao da prikrije stvarne vlasničke promene u svojoj glavnoj firmi u Srbiji, a pravi razlog što je ovo uradio vidi se tek kad se isprate tokovi novca kojim je ova operacija finansirana. Kurir je došao do dokumentacije iz koje se jasno vidi da su sve ove lažne kupovine finansirane novcem samog SBB, pa je zloupotrebom brojnih propisa stvoren mehanizam za izvlačenje novca iz Srbije u vidu lažnih troškova. Tako je znatno umanjivana osnovica za porez koji Šolakova kompanija ima obavezu da plati našoj državi.

Taksativno smo nabrojali sve transakcije i objasnili kako je SBB zapravo sam finansirao sopstvenu "kupovinu". Samo tokom prve kupoprodaje, SBB je platio ukupan iznos od 11,6 miliona evra za kupovinu sopstvenih udela koji su u vlasništvu trećih lica registrovanih u inostranstvu, dok je u kapital firme konvertovan ukupan dug od 108,3 miliona evra, što je u bilansima firme iskazano kao trošak. Ono što mu je pošlo za rukom 2007. godine, Dragan Šolak je ponovio još dva puta - 2012. i 2014. godine. U sve tri transakcije, kada je dolazilo do fiktivnih promena vlasničke strukture, kompanija SBB je praktično sama finansirala kupovinu svojih udela. Dakle, po obrascu ustanovljenom 2007, svaki put po završetku transakcije kupac je pripajan SBB-u. Šolakova šema je bila nameštena tako da je svaka od kompanija kupaca prebacivala obavezu plaćanja kupoprodajne cene ili vraćanja duga na SBB, koji je onda bio u obavezi da praktično sam finansira sopstvenu kupovinu, odnosno kupovinu svojih udela koji su u vlasništvu drugih lica.

U sve tri transakcije, ukupan iznos konverzije duga u kapital bio je 475,3 miliona evra - 108,3 miliona 2007. godine, 226,1 milion 2012. i 140,9 miliona evra 2014. godine. Ove konverzije su uticale na uvećanje iznosa troškova koji su se pojavili na nivou SBB, što je uticalo na umanjenje osnovice za porez na dobit koji bi SBB morao da plati državi Srbiji.

Ovakvim transakcijama Šolak je, po svemu sudeći, izbegavao plaćanje poreza na kapitalnu dobit u Srbiji, što je postigao zloupotrebom ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji je Republika Srbija zaključila s Holandijom. Takođe, Šolak je na ovaj način vešto izbegao plaćanje poreza po odbitku na kamatu isplaćenu fiktivnim zajmodavcima iz inostranstva.

Kurir je otkrio i da se izbegavanje plaćanja poreza nastavilo dalje u nizu, jer je Holandija izuzimala iz oporezivanja dalje prenošenje dobiti u vidu dividende ka Luksemburgu. Šolak je obilato koristio ove pogodnosti i uspevao je ne samo da izbegne plaćanje poreza na dobit u sopstvenoj zemlji već i da omogući dalje premeštanje te dobiti na svoje ofšor kompanije. Tako je kompletni prihod od prodaje SBB mogao da stigne u ofšor zonu bez oporezivanja ili uz minimalno oporezivanje.

Redakcija Kurira