NEKI SU ČULI ZA PLANINU DEVICU KOD SOKOBANJE, NEMA IH MNOGO! Kad čujete zašto se tako zove, neće vam biti svejedno

Iznad Sokobanje, južno od poznate Ozrene i zapadno od Rtnja, uzdiže se planina Devica – netaknuta, skromna i tiha. Nema turističkih reklama, kabinskih žičara ni skupih apartmana. Ali ima ono što su žene vekovima tražile – mir, vodu, lek i oslonac. Ime planine nije slučajno: Devica, po predanju, nije samo zemljopisni pojam – već simbol ženske energije, duhovne čistote i tihe moći.

Planina koju turizam nije ukrotio

Devica je prava planina za one koji beže od gužve. Nema asfaltiranih puteva do vrha, samo zemljani tragovi, kozje staze i putevi koje zna kiša, a pamti korak. Najviši vrh, Čapljinac, visok je 1.187 m, ali ono što privlači nisu visine, već dubine – klisure, šume i pećine koje skrivaju vodu i tišinu.

Izvori koje traže oni što više ne znaju gde da odu

Na Devici se nalaze izvori koji ne presušuju ni leti ni zimi – među njima i vrelo Ripaljka, poznato po kaskadama i lekovitoj hladnoći. U prošlosti su žene iz Sokobanje, Vrmdže i okoline dolazile na Devicu da piju ovu vodu posle bolesti, porođaja ili tuge. Verovalo se da ona „hladi vatru iznutra“, naročito kod ženskih bolesti, nervoze i tuge u grudima.

Iznad Sokobanje, južno od poznate Ozrene i zapadno od Rtnja, uzdiže se planina Devica – netaknuta, skromna i tiha. Nema turističkih reklama, kabinskih žičara ni skupih apartmana. Ali ima ono što su žene vekovima tražile – mir, vodu, lek i oslonac. Ime planine nije slučajno: Devica, po predanju, nije samo zemljopisni pojam – već simbol ženske energije, duhovne čistote i tihe moći.

Planina koju turizam nije ukrotio

Devica je prava planina za one koji beže od gužve. Nema asfaltiranih puteva do vrha, samo zemljani tragovi, kozje staze i putevi koje zna kiša, a pamti korak. Najviši vrh, Čapljinac, visok je 1.187 m, ali ono što privlači nisu visine, već dubine – klisure, šume i pećine koje skrivaju vodu i tišinu.

Izvori koje traže oni što više ne znaju gde da odu

Na Devici se nalaze izvori koji ne presušuju ni leti ni zimi – među njima i vrelo Ripaljka, poznato po kaskadama i lekovitoj hladnoći. U prošlosti su žene iz Sokobanje, Vrmdže i okoline dolazile na Devicu da piju ovu vodu posle bolesti, porođaja ili tuge. Verovalo se da ona „hladi vatru iznutra“, naročito kod ženskih bolesti, nervoze i tuge u grudima.

Pećine kao ženska svetilišta

Pećine na Devici, naročito Pećura, bile su mesta ćutanja, molitve i povlačenja. Stariji ljudi svedoče da su nekada žene same odlazile u planinu – ne iz hira, već iz potrebe da se isprazne od bola, isplaču ili donesu neku odluku. U nekim delovima planine nalaze se i stene sa urezanim znakovima – krstićima, ženskim oblicima i geometrijskim simbolima, koje niko ne objašnjava, ali svi poštuju.

Legenda o devojci koja nije htela da se uda

Jedna od lokalnih legendi kaže da je planina dobila ime po devojci iz Sokobanje koja je pobegla na Devicu da izbegne ugovoreni brak. Tri dana je lutala po šumi, a kad su je pronašli, sedela je bosa kraj izvora, ćutala i gledala u vodu. Umrla nije – ali se nikad više nije vratila kući. Kažu da je ostala u planini, i da je svaka žena koja dođe na Devicu može osetiti kad uđe u šumu.

Danas – planina za tihe ljude

Devica je danas zaboravljena od turističkih brošura, ali omiljena među planinarima, pesnicima, duhovnim tragaocima i ženama koje „moraju da nestanu na dan“. Nema prodavnica, ali ima sena. Nema recepcije, ali ima hladovine. Nema kafića, ali ima mesta gde se može sesti i ćutati, koliko treba.

Put do Device

Najlakši pristup vodi iz Sokobanje, odakle se peške ili terenskim vozilom može prići vodopadu Ripaljka, a odatle stazom kroz šumu ka pećini Pećura i vidikovcu Čapljinac. Vodiči iz Sokobanje znaju put, ali većina odlazi sama – jer se ovde ne traži ni vođa, ni društvo.

Devica nije planina za fotografisanje. Ona je za povratak sebi.

Ko dođe sa poštovanjem, naći će ono što mu treba. Možda ne odmah – ali planina to zna. Jer, kako kažu starice iz sela Vrmdža: „Na Devici se žena ne leči – već se podseća ko je bila.“

Bonus video:

(Espreso/Lepote Srbije)