šta udišemo?
Dekan Hemijskog UPOZORAVA JAVNOST! Požar u Vinči može biti OPASAN, neke supstance iz dima su i kancerogene
Situacija se, kako kažu nadležni, polako smiruje, otvorene vatre na otpadu nema, ali i dalje se na dubini od po dvadesetak metara u utrobi deponije pale metanski čepovi
Materije koje meri Zavod za javno zdravlje su u granicama normale, ali ima jedinjenja koja se u požaru na deponiji oslobađaju, a ne mogu se izmeriti jer nemamo instrumente.
Žitelji Karaburme, Višnjice, Višnjičke banje, Lešća, Rospi ćuprije, Koteža, Borče, Slanaca, Mirijeva, Zvezdare, a povremeno i delova Palilule i centra grada u poslednjih mesec dana i te kako osećaju kako izgleda kada gori najveća deponija u gradu. Od dima i teškog mirisa ne mogu da otvore prozore, da izađu u šetnju, na njivu, u voćnjak…
Situacija se, kako kažu nadležni, polako smiruje, otvorene vatre na otpadu nema, ali i dalje se na dubini od po dvadesetak metara u utrobi deponije pale metanski čepovi. Oni izazivaju dim koji vetar raznosi na različite strane.
Na dvadesetak mernih mesta stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje svakodnevno kontrolišu kvalitet vazduha i prisustvo materija koje mogu da izmere opremom koju imaju. Rezultati pokazuju da nema prekoračenja kad su u pitanju ugljen-monoksid, azotni oksidi, sumpor-dioksid, suspendovane čestice i prizemni ozon.
U ovoj instituciji savetuju sugrađane, naročito osetljive osobe sa hroničnim kardiovaskularnim i respiratornim oboljenjima, stare, decu, trudnice i dojilje da u slučaju pojave dima i neprijatnog mirisa obavezno smanje boravak na otvorenom.
U VINČI JE SADA BELI DIM, ON NIJE OPASAN, PRETVARA SE U VODONIK: Kakva izjava gradonačelnika Malog!
Prema ocenama stručnjaka, bez obzira što je kvalitet vazduha u granicama normale, ovaj dim nije bezazlen. Kako kaže prof. dr Ivan Gržetić, dekan Hemijskog fakulteta, dim je vrlo složen sistem koji čini niz različitih zagađujućih supstanci.
– Te supstance mogu da budu obične čestice prašine koje mogu da sadrže toksične teške metale, zatim čađ sa policikličnim aromatičnim jedinjenjima, a ona su otrovna i kancerogena. U toj čađi dešava se da se nađu i polihlorovana jedinjenja od kojih su neka izrazito kancerogene i mutagene supstance koje mogu da utiču na razvijanje ploda – objašnjava Gržetić i ističe da toksične teške metale i čađ Gradski zavod za javno zdravlje može da meri jer ima opremu, ali da u Srbiji nema laboratorije koja može da meri dioksine i furane, jedinjenja koja u tom plamenu na deponijama najviše i nastaju.
– Oni i u malim koncentracijama imaju uticaj na ljudsko zdravlje. Zbog toga apelujem na naše nadležne da nabave opremu. Ona jeste izuzetno skupa. Pola miliona evra košta mašina koja to može da meri, a i njeno održavanje nije uopšte jeftino. Potrebno je na godišnjem nivou izdvojiti i do 50.000 evra za tu svrhu, ali bi bila izuzetno značajna za proveru kvaliteta životne sredine. Nadležni u gradu kažu da je za sanaciju deponije potrebno oko 300 miliona evra, pa zar je onda mnogo izdvojiti novca za jednu ovako važnu laboratoriju? – pita se Gržetić.
On napominje da Gradski zavod ne greši kada kaže da su koncentracije merenih supstanci bezbedne, da su ispod maksimalno dozvoljenih.
– Kada se njihov rizik računa pojedinačno, potpuno su u pravu. Ali kada se svi ti rizici supstanci, koje se pojavljuju u požaru na deponijama, teški metali, dioksini, furani... saberu, oni prekorače maksimalnu vrednost i onda je to nebezbedno za ljude, a posebno za starije, decu, trudnice, bolesne... – priča Gržetić. On nije siguran kako će se ova situacija rešiti jer problem na deponiji postoji godinama.
A tom problematikom do sada se ozbiljno nije bavila nijedna vlast. Pri formiranju deponije još pre 40 godina niko nije konsultovao stručnjake koje ova zemlja i ovaj grad imaju. Deponija je građena na otvorenom, u blizini Dunava i plodnih oranica. Sada, nažalost, svi plaćamo ono što decenijama nije urađeno kako treba.
Zagađenje koje se trenutno javlja u vazduhu jedna je priča, ali se pomalo zaboravlja na takozvanu procednu vodu koja se iz deponije sliva u Dunav, koja je takođe opasna i otrovna.
– Sreća da je Dunav velika reka i da velika količina vode protiče na mestu gde se ta toksična tečnost uliva pa je znatno razredi. Po zakonu ta procedna voda bi morala da ide u fabriku za prečišćavanje, koju mi za sada na deponiji nemamo – napominje Gržetić i ističe da ova deponija traži jedno kompleksno rešenje.
Mnogi u gradu se nadaju da će problem deponije u Vinči, najcrnje ekološke tačke u Evropi, početi da se rešava od 13. jula kada se otvore ponude kompanija koje žele da učestvuju u javno-privatnom partnerstvu u njenoj sanaciji.
(Espreso.co.rs/Politika.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
