Sutra su Miholjske zadušnice, ove običaje vernici strogo poštuju: Ako ne možete NA GROBLJE da odete, OBAVEZNO...

Pravoslavni vernici obeležavaju sutra Miholjske zadušnice, jedan od četiri velika dana u godini posvećena sećanju na upokojene pretke i bližnje.

Miholjske zadušnice su dan mira, molitve i ljubavi prema onima koji više nisu sa nama, ali i podsećanje na prolaznost života i večni značaj duhovne povezanosti među ljudima.

Običaji i verovanja

Na Miholjske zadušnice vernici odlaze u crkvu, gde se služi parastos, molitva za pokoj duša upokojenih. Nakon toga, običaj je da se obiđu grobovi najbližih, zapali sveća i izgovori molitva:

"Bog da im dušu prosti i upokoji ih gde pravednici počivaju."

Na groblje se nosi kuvano žito, vino, kolač i sveće. Žito simbolizuje vaskrsenje i novi život, vino podseća na krv Hristovu, a sveća označava svetlost večnosti.

U mnogim krajevima Srbije običaj je da se poređa hrana na grob, a zatim podeli siromašnima ili komšijama „za dušu“. To je znak da ljubav i dobrota ne prestaju ni kad fizički život nestane.

U narodu postoji verovanje da je najbolje nositi hrizanteme, pošto cvetaju krajem jeseni i početkom zime, imaju simboliku prolaznosti, žaljenja i smrti, dok kale i ljiljani simbolizuju odlazak duše na drugi svet, a ako je osoba preminula mlada - nevinost. Cveće na groblju, generalno, treba da simbolizuje prolaznost jer vene i suši se.

Većini ljudi je cveće ipak samo ukrasni element koji nose na groblja kako bi grobovi izgledali lepše, ali ima i onih kojima je poseta grobu prilika za molitvu za svoje pokojne. Tada čin stavljanja cveća i sveća na grob predstavlja znak unutrašnjeg čina ljubavi prema onima koji leže u grobovima. Time im pokazujemo da ih volimo i da mislimo na njih i da želimo njihovo spasenje.

Zadušnice su i dan praštanja i pomirenja. Vernici se sećaju svojih pokojnika bez tuge i očajanja, već sa nadom i verom u večni život. Kaže se da ko na Zadušnice zapali sveću, pali je i za svoje pretke, ali i za sve one koji nemaju nikoga da ih se seti.

Toga dana nije prikladno raditi teške poslove, već se vreme posvećuje molitvi, porodici i sećanju.

Zadušnice se uvek obeležavaju u vreme tzv. Miholjskog leta, kada priroda još jednom, pred jesen, zasija blagom toplotom. Zato narod veruje da su Miholjske zadušnice blage i mirne, kao što treba da bude i duša svakog čoveka koji se toga dana moli za svoje bližnje.

Molitva za pokojne

Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju. I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje. Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu. Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš,i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim,i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Bonus video:

(Espreso/KurirWeb/Prenela: N.J)